margo

Samo da ti kažem da nećemo imati čas pre petka...znam, u četvrtak ti je rodjendan... ponosno govorim kao da odgovaram za ocenu...zapamtilaaaa?... osmeh joj podseća na jako radostan [cvet]...danas sam pre sednice istrčala pred njega i posle kraćeg preturanja po džepu od ranca izvadila malu kutiju bombonica i upaljač...srećan rodjendan profesore...svi imaju isti osmeh...

Nego, znaš, dalo bi se analizirati zašto ti se svidjaju takvi muškarci, zanimljivo, da li ti se inače svidjaju takvi?...ama ne svidjaju ali njega kad vidim noge mi se tresu, to je čudo jedno. Znači u četvrtak ništa?...ništa.

Došla sam kući da im vratim svoj bicikl. Na hodniku je moj brat fenirao takodje moju sestru a ona me je dočekala rečima moraš da probaš  moje nove papuče malo žuljaju i Gricko jako smrdi, još gore nego onda prošle godine, ne znam kako ćemo ga uhvatiti da ga okupamo....a stvarno se prošle godine uvalio u nešto po čemu je smrdela cela ulica, sećam se i da je ona moja rekla neću prolaziti ovom ulicom dok ne operete to pašče i demonstrativno napustila njegoševu...

Donela sam veliki narandžasti lavor u kojem nas je mama prala kad smo još bile male i seljaci bez kupatila...sipala sam i niveinog gela za tuširanje jer mislim da se Gric živ ne bi banjao u fau...Gricko!Gricko! Ljubinka!...došao je, stao pored lavora, nakvasila sam ga i istrljala kao što frizerke imaju običaj da ti drljaju po glavi a onda se udaljio, rastresao se i to je to...

Ulazim u sobu a tata govori je l to Marko i Gricka fenira?

Nije od onih sentimentalnih tipova ali prvo joj je kad dodje kod mene da kaže baš ti je lepo ovo cveće da ne čuje zlo...

Bila sam opet u jed...nisam bila dobro, kada sam se i setila da pogledam tu saksiju pored koje prodjem sto puta dnevno bilo je kasno...pomislila sam ma, nek uvene, koja vajda, briga me, pobacaću sve te saksije...nisam imala ni para, nisam htela ni da pozajmljujem, nisam htela ništa...dobro, imala sam još dvesta dinara...izdržala sam dan, sigurno sam sebi rekla glupačo i potrošila poslednje pare za zemlju i za neku prehranu, kaže prodavačica kaže se prihrana, koju ni danas nisam uspela da otvorim jer je krvnički zavidana... deset dana zalivanja a ona ništa.

Penjem se u stan posle tri dana, sting je bio u redu, ali ne kao što je na primer stereo mc's bio i više nego u redu, čak sam i dilemu oko najbolje pesme sa novog albuma coldplaya razjasnila posle isto nekih deset dana upornog zagledanja u sebe, naravno da je bespogovorno najbolja tranquilize, što da se lažem nema smisla ako uopšte išta i ima.

Nego i dalje se penjem tim stepenicama sirotica se sad već uveliko osušila mislim i otključavam vrata...a ona?...pa ne dam je bre!

Kada se konačno vratila i pojavila na vratima ja sam vrlo nerazgovetno izgovorila ja sam sve pojela i dalje zatrpana praznim kesicama, naravno uvek promašim trenutak kada ću da se opustim jer je u učionicu ušla sa jednim roditeljem, ona mu je pričala a on je malo malo okretao glavu prema meni nadajući se da ću mu se i ja obratiti i reći nešto u vezi njegovog sina, gledao me je kao da sam mu lepa, i da sam mu rekla da mu je sin najveći gad u školi on bi mi se i dalje osmehivao tako...umesto da mu nešto kažem ja izlazim u hodnik da telefoniram.

Odlučila sam, kupiću tu suknju, jeste da je malo šira od prosečnog kajiša ali ohrabrio me je tim osmehom...nekako, ne gledaju me često tako.

Nećeš valjda da kupiš tako kratku suknju, ne preteruj. Ali čekaj da vidiš...vidiš?...vidi vidi...hajde sad da potražimo te male crne helanke, moraju biti tačno ovoliko dugačke...i povlačim crtu odmah malo ispod kolena...hajde sedi u toj suknji, pokušaj da sedneš...(pokušavam da prekrstim noge i stavljam ruku izmedju nogu) sela...dobro je što ćeš kupiti te helanke.

Stvarno sam nekoliko dana vrlo predano razmišljala o tome šta da obučem za koncert polisa. Kupi tu suknjicu, šta ima veze što je on rekao da se suknje ne nose na koncertima, kupi te sandale, šta ima veze što je ona rekla da nošenje tih sandala iziskuje puno treptanja...i nošenje sočiva iziskuje nimalo treptanja, ne mogu da idem bez sočiva to je jasno i ne mogu da spojim nespojivo, u ovom slučaju sočiva i sandale, mislim takve sandale...

I onda ona kaže kako bi da me vidi, a ja ne mogu da joj kažem da sam ja jedna bezvezna osoba, jer to nije lepo reći za sebe, i da joj prištedim sav trud. I onda ona dodje i stvarno vidi jednu bezveznu osobu a ja ne mogu da joj se pohvalim da čak jedan neko, a nije pas, ne misli da sam ja bezvezna osoba jer bi to zvučalo kao hvaljenje a ja sam jedno vrlo skromno i neupadljivo nešto i neka za sad tako i ostane...dok malo ne ojačam...a kad ću- stvarno ne znam.

Da se razumemo, te dve stolice su rezervisane za profesora i mene i tačka, volim da doručkujem pored njega i volim što povremeno odmumla nešto od elvisa pa umirem od smeha.

Danas je profesorova već bila zuzeta ...hajde miči se, tu sedi profesorica!...eto vidiš, ne daju ti ni da sediš pored mene...da se ja pitam ne bi mu dali ni da prodje pored mene, ni da budemo u istoj zgradi, ni da mi se javi...on skače... ja sedam na svoju i naravno jedva čekam da ode...profesor je super, i lepo peva memphis, oh baby i tako to, volim tog čoveka...

Dvadeset punih minuta žvakala sam misao sada će da ode, sada će da ode, nema šanse da će mi stajati nad glavom dvadeset minuta, sada će da ode...

Brzo sam pobrisala mrve, skočila, ustala... hoću da protrčim pored njega, on me zaustavlja na vratima...čekaj! jesi sve lepo počistila? skida mi mrvu sa majice...da vidim usne!...ja prikupljam pogled sa pločica...unosi mi se u lice...dobro, možeš da ideš...(nema pojma, i on mi je neki (usne...usne...usne...ne...))

Poljubila sam prst da prodje...tek malopre. Posekla sam se na plastičnu čašu od jogurta...još jutros. Slušam muziku iz amelije pulen i c...m...cm...nema veze.

Jesam mnogo propustila? Jesam je l da? Da. Tako ja uvek.

Sakrila sam se iza njegove police sa diskovima, htela sam samo da proverim dokle mogu da vidim bez sočiva...našao me, nije video da sam se sakrila.

Sinoć se setih i često tako. Nisam ga pitala ali verovatno mu nijedna od svih njegovih namontiranih cica nikada nije izašla u susret sa kuckom u rukama.

To je bilo onda kada mi se onaj mali kucko kojeg sam  nazvala mali karlo veliki pentrao sve do trećeg sprata i zavijao pred vratima pa sam ga ja uzimala i nosila u prizemlje kao mali tronožac, pisala sam to, njegova mala kičmica uz moj stomak, ukočene šape štrče a ja gledam njegov stomak i grdim ga što se pentrao zamisli da nas je slobo video,  nalupao bi nas oboje, slobo od dva metra, znaš ti šta je to...

Ispostavilo se da je  pas bio neka vrsta vučjaka i još nečega, upšte nije bio mačji kašalj, e onda sam ja krenula na sastanak pa je i kucko krenuo za mnom, ponela sam ga, šta ću, gnjavili bi mnogo da je tapkao za mnom, svi iz kafića u centru su mi se smejali pa i lokalni švaler koji stalno stoji ispred, i on se smejao, e onda smo karlo i ja seli na kao klupu i čekali i došao je, smeje se, kaže, spazio devojku sa psom odmah i sve mu bilo jasno...dok smo sedeli u kafiću, kucko me je grizo i grebao ispod stola...dobro je, volim te...jao, hvala...ne kažem tebi...

Kad leti zagazi do pojasa u mirnu vodu, čovek dobije dve glave kao džokeri i kraljice na kartama koje stoje uspravno kako god da se karte okrenu.

Ima ovde na blogu, medju devojkama, nekoliko njih kojima bi se ova knjiga svidela. Ne bih ih nabrajala, ima ih jedno tri, mislim da će se poznati. Mape za izgubljene ljubavnike od Nadim Aslam. Naslov je žalostan ali knjiga nije od onih idi kuda ideš ako te zovu ili ako moraš i tako to. Eto tako.

Ono sa golubovima završilo se negde u onom periodu kada je prekid uzimanja adsl tableta pokazao sve svoje ružne strane, plakala sam na svakih deset minuta, bila neutešno nesrećna, sad se malo dam i utešiti, i više se ne gojim, čim sam shvatila da se gojim zbog njih odmah sam prestala, srećna i debela, neka hvala, biću nesrećna po svaku cenu samo ne cenu debljine. Bili su uporni. Oni slete sa po grančicom u kljunu, ja šištim ko zvečarka, oni ostavljaju, ja šištim, i sve tako, onda po jedno tuf sa terase na svakih nekoliko sati, ode još jedan pokušaj da se napravi gnezdo. Onda sam otišla na pola sata da vidim šta ima novo kod Gricka i kad sam se vratila na terasi, na golom betonu, bez i jedne grančice, ležalo je jaje. Podigla sam jaje koje još bilo toplo i kojem se utrobica onako žuto providela, držala ga na dlanu i plakala i plakala...eto tako.

Od coldplaya posle skinutih, sad već, sedam pesama dolazim do zaključka da mi se 42 najviše dopada a sad odoh da se održim na jednom času, nemam vremena za ove gluposti.

Ima sto stepeni sada kod mene u sobi. Kada je moja z došla na čas iz stana je little richard bezuspešno već deseti put dozivao lucille... onda sam skoknula do kladionice, kladila se na četiri para, platila a onda, kao što to obično ide sa mnom, pitala šta znači dva a šta jedan, u svakom slučaju već mi je rečeno zašto nisi mene zvala?...i da u jednom timu nema ko da da go  ali  zaboravila sam koji je to tim...turci nisu, možda poljska.

Što se tiče novog coldplaya, od sinoć sam skinula  četiri pesme ali za sada mi se najviše svidjaju lost i life in technicolor...dobro lost...šta sad.

U produžetku rečenice imam nešto za tebe ležao je mp3 veličine kutije šibica (ne pušim više- belaćević?)...jasno mi je šta mi se sprema kada mi je fluorescentno x i y poteklo pred očima  ...nećemo tako branim se ja od sebe ka spolja, daj da se spasava što se spasiti da, jes, gde sad da kolabiram pred takvim ekskluzivnim poklonom (poslednje što mi je poklonjeno bile su male nalepnice sa mrtvačkim glavama, svaka je, doduše, imala mašnicu ili zvezdicu na glavi, mami se iz daljine učinilo da je nešto veselo, pa i jes)...moraš da mi ubaciš apsolutno moj si broj... utrčavam na vreme...ta pesma je smešna...naravno da je smešna i apsolutno moram da je slušam, pevač  ima taj glas...sedimo ispred monitora od sto inča (može li to bit?) slušamo pesmu, smeje se i on...volim taj glas (boba dilan?)..ovaj pevač mora da ima puno dece...otkud ti sad to?...pa zvuči kao neko ko ima puno dece...

Pisaće se još, permanentno imam najmanje dve teme.

Posle prvih pet redova bila sam spremna da odustanem. Da sam odustala na prvoj nikada ne bih pročitala ono što je na dvadeset sedmoj ...Ako slučajno nadjete leptira koji se sprema da izadje iz lutke, nemojte da padnete u iskušenje i pokušate da mu pomognete. Ako to uradite, leptir će biti siv. Sam napor da otvori lutku tera krv u krila što leptiru daje boju i šare...

Otkazala sam mu čas danas, shvatila sam da ne mogu da ga gledam tri puta nedeljno...malo je onih koje ti možeš da gledaš tri puta nedeljno...ne volim kad mi se prilazi na manje od pola metra, u prvi krug primam dve osobe, drugi mi je prazan, svi ostali su u trećem i ne volim, a ima i takvih, kada počnu da me bodu u rame istog momenta kada skrenem pogled...zašto me jednostavno ne oslepiš istovremenim ubodom u oba oka? Ili, još bolje, zašto ja ne oslepim tebe?