margo

Ti ne vidiš koliko ti mašem?!...Ne! Krenula sam da kupim politiku, da pogledam program i da sednem na ostatak...

Nisam kupila politiku, kažu ima i drugih stvari u životu osim ljubavi, kad ima hajd  da kupim veš mašinu...čitam Sinklera Luisa, sramota, deset redova tragedije pa mu onda deset redova sve super, ni da mu je tata bio Dizni...

Piše mi u horoskopu da šta god hoću da kažem da nemoj, pa hajd neću...horoskop ne laže ali opet mi nije jasno kako neko može nekoga da voli a da naskače na sve što pored njega prodje, da li stvarno biramo ono što je najbezbolnije za nas pa otuda i ti jadni i žalosni odnosi, drvlje i kamenje na potrebu za pripadanjem...kao emancipacija, preširoko vidjenje ljubavi pa cepaj što stigneš...ne razumem, zašto si sa nekim ako isto tako možeš biti i sa petim ili desetim nekim- nekom...ne razumem, doista...šta se time postiže, ako je to stvarno tako ne bih se upuštala u te polovne odnose...a ja ne valjam, kao ovo sam i ono...eeeee...ko će sa mnom u Kambodžu da deminjavamo ili u Etipiju?...ja vala odoh...da bude neke vajde od nas umesto što tu palamudimo i puni smo neke jalove filozofije da bi se i mom Gricku pristužilo a on nije gadljiv...

Završilo se. Nikada više neću ići. Oni prosto ne razumeju. Prvo je tetka uzviknula jelena pa ti pušiš...samo odabranima tetka...šta je rekla?...rekla je samo odabranima...ćuti tu, opet laješ...onda su razmatrali ponudu u našem gradu i suzili izbor na jednoga tipa, jednu pičkicu, toliko su bili dosadni da sam na kraju odbrusila da neću o tome da razgovaram i onda sam osetila kako kontaju da sam nadrndana i opet ja ne valjam...šta vredi i da im kažem šta stvarno mislim...mada ne bih nikada bila toliko iskrena- kada je ljubav u pitanju ni prema kome nisam...ali sigurno bih imala toliko takta da nekome ko je sam ne mašem pred nosom svojim dragim koji je najbolji zbog toga toga i toga i uradio je za mene to to i to i evo ti i cmokić i a u kurac...

Onda je u crkvi otac krštene mi, ne znam šta mi dodje, naizmenično dovikivao popu skrati krvavu ti nedelju jebem i meni uvaljivao nekog carinika koji vozi audija (neki broj) a kad je pokazao tog carinika tetki tetka  mu je rekla ovaj?nikakav je, ni ja sa pedeset se ne bi u takvog zagledala jebi se!

Pojela sam tri tanjira supe a vinjak mi je pao na pamet pet minuta pre nego što smo krenuli tako da nisam imala vremena da se raznesem, mada ne znam šta sam čekala do tad...

U kolima pretoplo, nikako da izadjemo iz banata, koga god pitamo za put svak nosi pivsku flašu, za svakog tetka prokomentariše opet neki levi, pun mesec šta je ovo...

Ja gledam u ravnicu koju nikada neću zavoleti, gledam dokle god mi vid dopire i pitam se po milioniti put u životu gde je, šta u ovom trenutku radi i kako izgleda...

Ko god namerava da ostavi cigarete samo nek što češće pere zube pastom sensodyne i zgadiće mu se ne samo cigarete nego i život...

Pita tata neki dan šta ja to pišem, načuo da nešto brbljam.. pišem o Gricku...tata prolazi pored Gricka koji otpada ispred vrata i govori gde ja živim ljudi moji...

Danas idemo na neko krštenje, rešila sam da se žrtvujem zbog sestrinog dragog, on voli kad ja idem, razradjivali smo plan krkanja ili što bi rekli crnogorci prcačine...zapamti Jelo, tamo gde su postavljene flaše tamo ne sedamo jer gde su flaše nema mesta za oval sa  mesom...a ti  da nema sedanja izmedju dva politički ostrašćena smarača jer će ti više tog mesa završiti na licu nego u stomaku...znači sedamo na kraj stola, sutra doručka nema a nema ni grickalica u kolima...da li ćemo da vršimo pretres?...ma jok, nek oni slobodno jedu, tako ćemo još više ogladneti...ovakve stvari, ko ume, su jako pogodne kad se čovek oseća jadno, neko je rekao talenat za sprdnju je jedini vredan talenat...

Pripremam se za tetku, ide i ona, moram samo da se programiram da na svaki njen komentar da nikad neću naći nekog finog momka ako nastavim toliko da lajem kažem tetka nabijem te...ona će se melodično nasmejati i biću mirna deset  minuta sve dok opet nešto ne lanem...šta, bolje i da slušam nju kako se smeje, a super se smeje nego da počnem da im plačem...moram da furam taj imidž inače izgiboh...

Zamolila me Tajči sugradjanka, a nije u ona četiri krmeta koja bih...ma ne bih im ništa, dobro bih, stavljala bih im ladan sat na čelo kada je jako hladno, oduvek sam volela tu kletvu....

Kakva sam bila, dok sam imala kosu do dupeta a to je bilo do šeste godine bila sam super, e onda su me olindrali pa sam bila gabor. Naočare sam počela nositi od četvrte godine kada sam i bicikl naučila da vozim, valjda da bih videla na šta sedam, još da su mi dali plašt pa ko betmen... i od tada mi ga neumorno kradu što bajs što betmena...

Znam da sam bila  lajava, o tome sam pisala i o onome vi ste čiko pravo strašilo...dugo sam piškila u krevet, bojala sam se scena u kojima se vrši neka operacija...jednom me je jedan bio pribio uza...

Nisam znala da se družim sa decom, stalno sam se durila, igrala fudbal s komšijama, više sam se cevanica našutirala no lopata, jednom su mi razbili glavu pivskom flašom jer sam zavirivala u neko dvorište, eto me ko onaj sudija samo što on nije zavirivao u dvorište...i tako, to je to, ostaloga se ne sećam ili ne želim...

I ne prozivam nikoga jer sam sigurna da i prozovem ne bih pročitala...ali nek napišu ona četiri krmeta...

Kaže Najs da pišem ludački, e da mogu još da uključim i koreografiju, zvučne efekte i prevrtanje očima Kipling bi me postavio za neprikosnovenoga Moglija...

Muzika me spasava u poslednje vreme, o da, Kiriaka i plemenski temperament, Britni da se smejem sama sebi i Vltava da se ponovo vratim i isplačem kao čovek...

Pregledam jutros pismene na drugom času, deset vežbanki za dva minuta pravilno rasporedi ove dve priloške odredbe...je l' tako da ova dolazi na treće mesto a ova na drugo?...ama kako na treće mesto kad imaš samo dva?...ne razumem...

Jednom malom se majka ubila neki dan, dete super, gledam vežbanku- samo jedna greška i tekst izvinite ako nisam najbolje uradio ali nisam bio u mogućnosti da se bolje spremim...stigla sam do toaleta pre nego što sam ocmizdrila dve minute...već na sledećem času sam uglavnom samo ponavljala pajseri!seljačine! odbi od ovoga, sjaši sa onoga da sad ne prepričavam šta su radili ali ima neke veze sa smradom...ovaj jedan pusti Virus od Marčela, počeh da cupkam i da pevam refren...ma nek ide život...

Sigurna sam da će mi do Will i Gracea biti dosadno pa se razmišljam koga volim a koga ne volim na blogu, dobro, ljubavi tu svakako nema ali barem što se tiče naklonosti,  ako ima strasti opet me jebu one strune jer ne umem, i dalje, sa strunama pa bog...

Ja kao ekspert koji je opajao i oprobao pola bloga vrlo sam  stručna za davanje mišljenja i što čega drugoga ali, a i nisam opajala bog zna nego se meni zna a drugima ne zna pa sam ja ovo ono.

Na prvom ubedljivom mestu mi je Malo, nema mu ravnog što se pisačkih sposobnosti tiče, piše super, ne pati od niti i svaku pesmu mu pročitam od početka do kraja. Onda Zulu mi spada u one pod ljudina, lično sam ga oprobala i nije tajna. Što se tiče duhovitosti ubedljivo prvo mesto Hogar SM, što se tiče intelektualnoga kapaciteta svakako, po mom nekom skromnom rasudivanju je Sinnerman tu najobdareniji, što se tiče intelektulanog prosudjivanja odsek za robotiku ljudskog srca Niko...a što se tiče ženskih, nije ni to tajna da bih  najradije uzela usranu motku pa po njima bupete bupete mada mislim da Najs i Grace nisu loše kao ljudi i ima tu još po neko ali ja sam više nekako muška blogerka pa se žemskih klonim a opet uspeju da me nerviraju i opet mi često dodje da ih sve pobijem...hi hi i još jedan ali veliki HI!

Nisam mislila da će mi baš ovoliko biti dosadno ali kako kaže Rafael u njegovoj rečenici godine više se čak ni ne neviram, više čak ništa.

...e, i tako me vazda postavljaju u poziciju da mogu kao od šale spičit kraljicu ali mi onda poture iza topa pa ja ostanem iskežena...onda odustanem od kraljice pa idem na lovca, nekog popišanka po pravilu i onda i tog popišanka pokriva neki konj a mene na kraju spiči neki pešak...a šta sam ja? Bojim se da sam prolupala i to ozbiljno. Nego zna li iko, bilo ko, kako se zovu oni dobošari što su nastupali za novu godinu u do besvesti mi omraženom novom sadu ...samo me šurnaest doboša može umiriti ili da me vežu...borila sam se sa plemenitim osećanjima sve do škole a onda sam ispred škole nategla dvolitarku neke mb pišaće da nazdravimo lakijev vozački...u šta se ja to pretvaram...u šta se to pretvorio laki?...e laki laki,  šta bi tek bilo da počnem da duvam...ali  me boga mi laki izljubi i to tri puta u obraz, fino kulturno, evo ruka, hvala, a u pozadini statisti i buka kao da je izbio seljački ustanak...nego, veli vlado ako  mi noćas  ne proradi blue tooth napiću se...učestvujem u žalos vlado, svet nikada nije bio okrutnije mesto a o aprilu da ne pričamo...

Ne merem bilivit! Pa šta je ovo ljudi ili šta smo već...Odoh na pismeni...

Pošto sam sebi dozvolila da me za vikend preplavi želja završilo se tako kako se završilo. Opet se pitam da li je to samo sa mnom slučaj ili se to i drugima dešava. Ako premotam koliko sam puta bila u životu u situaciji da mi je ludački nešto bilo potrebno, dolazim do zaključka da mi se nikada ali ama baš nikada ta želja nije ispunila, ma koliko da je sićušna bila a ja i nisam tip koji ima grandiozne želje. Onda sam uplakana legla da spavam i obećala sebi da ću sve zatrpati koliko mogu i da više sebi neću davati toliko oduška...nema vajde, nego, ja ću sve da negiram...ko? ja? Sama ću se pred sobom praviti luda kao što odlučno negiram da ja upisujem Golubovića da bude redar već desetu nedelju za redom a zna se da takav gotski rukopis  nema niko...

Nego, da ja unesem malo ležernosti u svoja osećanja...šta, ja sam i tako bezosećajna, i juče mi je rečeno da ja nikada neću razumeti one koji vole...možda, ali mene tu nešto gadno boli a nije ona bezobraština koju volim da merim i tako to...

Ovako mi izgleda solmizacija tuge: mi re re mi re re mi re re siiiiiiii...ili umirivanje jogom auuummmmmm aterinuuuuuuuuuuuuu... da, još kad bih sklopila ruke kao nindža pa da svršavam na duhovnoj razini.Onda sam se rasplakala i smirila se, kupila neki stapic bobi i grickala do kuće, toliko sam bila obuzeta bolom da nisam ni primetila kad sam stigla Jelo, nešto si lepa, nekako ti lice deluje čistije i hajd ti sad njima objasni...

Šta radiš kada ti je jako teško? Da li pomaže čitanje, da li možeš sebe da ubediš da ti je ma šta zanimljivo? Šta pomaže? Ne pomaže ništa. Prijatelji kojima se obratiš znaš da neće razumeti pa se još potrudiš da ih zabavljaš, one za koje se ponadaš da će razumeti naravno ne razumeju, dvoumiš se da im se obratiš jer sumnjaš da ipak neće razumeti, onda se ipak obratiš, oni ipak ne razumeju...

Zašto u ovom selu nema bar jedna ulica više, makar jedna, zašto moj tata nema puno para pa da sad kukam kako ne znam koji digitalni kurčić da kupim...

Zašto ja ovo pišem, ništa mi od toga neće biti lakše...samo se još iznerviram dodatno kad pomislim koliko licemera, kukavica ovo čita, koliko pičkica čita o tome kako je meni teško i misli da sam jadna što se usudjujem da kažem da mi je teško...

Do kraja dana još nekih osam sati....

Kada se pomene etno uvek se setim Djordja Davida kako govori ko god svira etno ja bi mu ga metno da ga više ne svira ali otkrila sam Balkaniku pa one pesme u kojima nema kukurikanja a la Biljana Krstić mogu se podnijet, posebno mi  se svidja jedna pesma poznatija pod nazivom Artist- Track 2 i kad je čujem odmah dobijem nagon da ustanem i da se uvijam kao one trbušne plesačice za šta apsolutno nemam gen i kao se pravim da sam jako vesela i da lumpujem...

Kupila sam bicikl oko podne dobar dan, treba mi bajs...koliko su vam dosad ukrali jedan?dva?...dva plava, ovaj put ću se oprobati sa crvenim, daćete mi ovaj deluje diskretno..da, možeš njime direkt u teksas medju one nazovi momke da  ne kažem decu...je l' znaš da imaju špediter na kojem piše kreč i njime ih kupe...super, kad ti ukradu ovaj moći ćeš da kupiš onaj žuti...prodavac se okreće prema mojoj drugarici izvini na čijoj si ti strani? Obe umiremo od smeha ja govorim da ljudi lako steknu utisak da se nas dve ne podnosimo a ona dodaje izvini žurim moram da prevozim neki kreč...verujem da se bolje zabavio sa nas dve nego da mu je neko naručio striptizete...posle smo mu odnele sladoled ovo ti je od sindikata prosvetara...

Svakog jutra zatražim jedno malo čudo, u nadi da će mi se dogoditi ja nekako preguram dan.

Lep sunčan dan, nas četiri ženske sedimo oko fontane, ljudi prolaze, ja ne prestajem da se pitam kuda da krenem i gde da gledam. Opet onako nekako blesavo euforična bez ikakvog povoda, glupa sam da ga nadjem u ovom selu.

Hej, večeras dolazi Danilo Nikolić u sedam!...Iznenadjena sam kao da dolazi madona, ne malo čudo mi se dešava, zna se koliko volim njega i Milovana Danojlića, to su pisci.

U biblioteci trinaest i po posetilaca, ja ulazim i pod miškom nosim knjigu koju promovišu večeras a ja sam je pročitala pre osam meseci, zagledam i plakat na ulazu pitajući se da nije neka greška i da možda to obaveštenje ne stoji od prošle godine.

A sada ću vam ispričati priču koju obično govorim na svakoj književnoj večeri a ne znam odakle mi...ja kao dete u lunaparku ne prestajem da se osmehujem i čekam nestrpljivo kraj dobro poznate priče...koliko vidim vama je poznata ova priča, ne znam odakle mi, znate li vi?...meni od vas...

U poslednje vreme slušam samo mortal kombat i mister biga ...ono fight sam ja... ne smem ni da mislim šta bi bilo da sam muško....sunce ti...

Ma, ja sam čudo, smejem se već tri dana jednoj gluposti iz Wil i Grejsa moj omiljeni pisac je Džon Stajnbek...ili je to Irma Bombek...stalno brkam te bekove...

Paučina kao u velikim iščekivanjima, još kad bih našla nekog tupadžiju da mi obavi prljave poslove...

Ti si najbolja...znam, šta mi to vredi...

Da sam ja vlast, zabranila bih svim mucavcima, svim kratkokitim, svim glupanima da mi se obraćaju, mislim, da, čista fikcija, bolje bi vam bilo da brže procenjujete jer ću početi glave da čupam...

A lepo mi je čovek rekao pravi se malo nevešta šta te košta...ne košta ništa ali...a lepo mi je neki drugi čovek rekao ti si tigrić kud ga ne poslušah...Bože, zašto ja nisam muško, garant bih bila neka pičkica...

Malo malo pa se setim mog kolege Čaja kad je došao uduvan na ispit iz sintakse Je'lena koja si bila grupa? ...Ona sa Tomi i Džejn...I dje si podijelila reče'nicu?...razdvojila sam Tomija i Džejn...odmah sam zna' da Tomi i Džejn nikada ne  mogu biti zajedno... 

A svadba? Ma jes' ti lud...zveknula četiri vinjaka, nazdravila sa mladoženjom, posle se izula pa igrala bosa, razmišljala sam i na sto da se popnem, pokušavala sam da držim putanju i ozbiljan izgled lica da ne primete baš svi koliko sam se raznela, i za dlaku da sam jedno dete ubola viljuškom jer me nerviralo što mi se mota oko nogu...sve u svemu dodje mi da se ubijem, osećam se kao olimpijski pobednik u plivanju koji stoji pored bazena ogradjenog bodljikavom žicom...sedi brate da ti sve ispričam, šta ćeš popiti?

Popila sam dva vinjaka. Sutra mi se ženi najbolji drug, naterali su me da nešto popijem....Mlada, slatka, gruba, oštra...

Meni su već spremili teget seksi haljinu i štikle za sutrašnji folkor...

Naravno moja mama se raspituje da li će sutra biti nešto za mene, mlada nudi 199 cm nekog mladena....šta, ako se ne pokažem dobro uvek me mogu politi kerozinom i zapaliti kako u indiji...

Dok su se oni smejali ja sam sebe zamišljala kako sedim na nekom pašnjaku i čuvam ovce...

Aaaaaaaa, nikad nisam saznala kako je onaj rmpalija saznao da sam odavde, jako sam srećna što sam ga upoznala, i to ne govorim samo zato što je visok dva metra...

Inače, i mama mi je davnih dana rekla da treba da prestanem toliko da lajem na blogu a da lajem sve u šesnaest lajem, već sam počela i da izvirujem ka ulaznim mi vratima kad se penjem do mojega sprata sve u strahu da neće neko iskočiti da me bije...kad se digne kuka i motika...

I onda, počnem tako malo da se dopisujem sa nekim blogerom zlatom malim i posle nekoliko poruka saznam da je iz mog sela, ama ljudi da li se vi doseljavate u ovu šupu zbog mene...ha ha

Istrčala sam iz stana da obavim nešto, obično ne idem tim puteljkom ali danas mi tako došlo i naletim na tipa sa kojim već duže vreme želim da razgovaram. Ima onako solidna saznanja iz psihologije a razgovor  mi je uvek potreban. Odoh na kafu s njim.

Pošto sam se oslobodila potrebe da nekoga fasciniram mogla sam s njim normalno da popričam...na momente je bio brutalan ali dobro se završilo. Pričali smo o svemu a najviše o meni i tome šta me muči.

Zna se a i ja znam da u mom odnosu prema seksu ima nešto pokvareno ali šta je u svemu tome toliko pokvareno da me tera u plač još nisam uspela da odgonetnem, nije mi baš neko objašnjenje da se osećam jeftino, ima nešto drugo ili mnogo toga drugoga.

Prvo, to je već svima jasno, rekla sam mu da volim visoke i prvo pitanje mu je bilo koliko ti je otac visok?...190...aha

Onda sam mu pričala da se sa ženskama ne takmičim ali da zato uvek moram biti jača od muškaraca to ti je zato što stalno pokušavaš da pobediš oca...mrzim da se rukujem...zato što odbijaš kontakt...plačem posle svakog seksa...da, klasičan incest, povezuješ sve sa ocem i pokušavaš da se približiš ocu kroz seks sa drugima i da od drugih dobiješ ono što nisi nije ni čudo što plačeš, znaš da je to bolesno...

Imam problem s rukama, ne mogu da napišem više od par reči...zato što sama odbijaš da pišeš, ili se bojiš onoga što bi napisala ili se bojiš da to što pišeš ne pišeš dobro ili osećaš otpor prema tome što treba napisati, imaš izgovor da ne pišeš...pa jeste, retko mi se dešava da mi se ne tresu ruke kad nešto pišem a to je obično nešto što me opušta, kad bolje razmislim, prvi put to sa rukama mi se i desilo onda kad su me naterali da nešto pišem što nisam htela...

Stavi se u očev položaj i pokušaj da glumiš da si on...ali ja ne mogu sat vremena da vičem na sve oko sebe, da gundjam zašto je ker tamo a mačka vamo, zašto ključevi nisu na tom i tom mestu i  zašto nije niko uključio bojler kad je rečeno, a i umreću od smeha...ako, da vidš kako je to biti on, pa umesto da ga tražiš gore naći ćeš ga baš tamo gde mu je mesto i videćeš da on nije problem...kad sam pokušala da zamislim da sam on, odjednom  mi je izgledalo smešno što se ja uopšte osećam bedno zbog nekog ko se tako ponaša, što ja pokušavam drugim muškarcima da se osvetim za nešto što nema veze sa njima...da, bila sam okrutna, prema svima njima, prema sebi najviše...danas je lep dan.

Malopre bilo baš mučno, hajd, nema veze, ne moram ja sve da izlajem...i rešim ja da se smirim. Čime ? Mortal kombatom, osladilo mi se skidanje muzike...skinula se pesma brže nego ja, ja je pustih, ono neće, ja rekoh sebi daj da malo pojačam, kako sam pojačala tako je odvalio onaj gong sa početka pesme da sam se za dlaku strovalila sa stolice...e, jebo me gong, umrla sam od smeha. Eto.

Šta ima veze što mi se tresu ruke, naučila sam da živim s tim- nema veze je l' da? Nacentriraću ja njima ono što treba. A ne treba puno. Šta mi je? Nisam bezosećajna, nisam Grickića mi, sad ga zovem Izvorinka...

Kako se uklapaju Eric Martin i Demis Roussos i Goran Karan drugima nemam pojma, meni se nikada bolje nisu uklapali...četvrtog neću da pominjem, niko nije toliko iskren-pevali smo nas petorica sinoć kao ludi, ako, boli nas dupe...tužno? Ma jok, tako je trenutno...

Aaaaaaa, samo molim bez priče o ženskama, osim ako ta ženska nisam ja, ja sam uvek na strani  muškaraca osim ako nisam ja u pitanju, ja ću da branim od svakog opletavanja, samo bez priče o ženama i kolike su im sise, šta nose i šta vole, ja pitam ali nemoj da je neko odgovorio i da-moraš biti lep, fisok, moraš ali mo-raš da voliš britni i mene, ono, slepo klanjanje i obožavanje, eh, dokurca srećna sam jebo ga ti

Then I see you standing here wanting more from me...ma...maaaaaaaaaaaa!

Razmišljam nešto o tome koliko mi se toga u poslednje vreme izdeformisalo, i saseklo nepovratno, čuj saseklo, ja sasekla i unakazila...ne mogu da kažem da se kajem jer da sam umela bolje sigurna sam da bih uradila bolje-nisam umela bolje...

Jesam otvorena i direktna, pitaj šta god hoćeš, nije problem, problem je kako je neko davno rekao da to moje spolja nema veze sa onim unutra, ako ćemo tako onda od mene verovatno nema zatvorenije osobe, mogu ja da kažem da patim za nekim ali nikada neću zvučati uverljivo, ja za tog nekog, zbog kojeg otplačem, sutra kažem da mi je teško i da patim za njim i umirem od smeha dok to govorim, imam utisak da samu sebe lažem i foliram čuj ja patim za nekim...

Odavno mi se ne uklapa ni ono što mi djaci dobacuju ovo nam je najopuštenija profesorica...da, a meni slepljene pantalone...

Sećam se kako sam nosila čudo vežbanki da pregledam u zbornici za vreme slobodnog časa, bila gužva jer su djaci uvežbavali neku priredbu, hor peva a naspram mene sedi 21 i govori ne  mogu da verujem da možeš da zabiješ nos u te vežbanke dok deca ovako lepo pevaju a ja ne mogu da kažem da pratim sve daleko pažljivije od svih njih i da ne znači da ne slušam samo zato što onako blaženo retardantno ne njišem glavom uz neizostavan osmeh....ne mogu da mu objasnim da mi se grlo steglo posle nekoliko stihova, ne mogu da ga pitam šta on misli da znači kaži goro pustaro gde ti je slavujev poj jer bi me pitao ko je pominjao slavuje i šta mi je to sad palo na pamet...

Razmišljam i da li mi je pogrešno što muškarcima postavljam prepreke da bi najslabiji odustali, niske neke preponice ali nijedan ne uspe da preskoči, ne dobiju ni oni a ni ja, oni pokažu svoju slabost a ja ne stignem da pokažem svoju vrednost, podjednako gubimo čini mi se...valjda će tako biti sve dok se ne pojavi neko sa samo gledam da vidim dokle ćeš, hajde ućuti mala i polazi...razumem!...

Što bi rekla slatka moja ne big ja no me nadražuju pa  moram...svojevremeno je do mene dopr'nuo glas ka no soko sivi da me ljudi, tačnije muški jer žene nisu ljudi, bar ne na ovom blogu, čast zanemarljivom ženskom izuzeću, čitaju jer pišem o seksu, hajd što pišem o seksu, to sam znala i bez njih, nego saznadoh da sam i kurva, e to već nisam znala, mislim da sam kurva plaća bi mi mnogo veća bila...pa se nešto prisetih pa potom zapitak, u najlepšoj privatnoj poruci ikada poslatoj meni, neću da se hvalim, u stvari hoću jer ih je bilo zilion rečeno mi je ja kad čitam o tvojim patikama mogu da zamislim kakav zvuk stvaraju kada zgaziš u blato...znači da neko vidi dalje od centimetara pomislih ja, pa onda nešto čitam, a to mi omiljeno, ono sa strane po blogova volim iskrenost, pa volim ljubav znaju dame šta da vole, svaka čast, one vole iskrenost a margo je kurva jer je spavala sa tri blogera, ja sam kurva a one, po pravilu sa decom, preotimaju  jedne drugima tipove ili blogersko meso, a sve kao nemaju pojma o čemu se radi i sve sa slatka moje, srce malo šta je bilo ko te diro...

Važna je i preporuka, ne razmiljati svojom glavom ili tek uzvišenim srcem punim plemenitih struna i niti nego poslušati savet, poželiš da upoznaš nekog blogera pa ti nasavetuju kako je on lud i kako treba da ga se kloniš, nema ja šta da se klonim onih koje želim da probam, ja poželim ja i probam i to ti je to...nema mudrovanja i nema plemenitih struna niti i čega već ne...šta ću, taki sam tip pa loše stojim sa zanosima i strunama...

Pošto vidim da je cicama jako bitno šta ja mislim o pojedinim komadima mesa i da im je ma koliko to negirale vrlo velika preporuka moja naklonost prema nekome mogu samo da dodam da je recimo jagodica bobica ovde poznatiji kao zulu čovek kojeg treba probati, što taj ume da sve što ti srce poželi samo ako ga inspirišeš a nije čak ni lud a nije mu čak ni mali, rekao čovek da mu je 12 a ono čak 16, ja lično izmerila...

Hajd biću fina pa ću se ovde zakočiti, sad mi je ostalo samo još da probam rodnija i onda sam završila misiju, čim se cice otimaju za njega garant vredi a cice?kaki je rodni?jel zna sa svojom zlatnom strunom...

Da, samo se zapitam koliko će ti ljudi danas sa da-li-ste-za-sladju-ili-gorču-kafu osmehom čestitati veliki hrišćanski praznik a ono...

Juče sam naletela na jednu, možda i jednu od jedinih normalnih i pravičnih koleginica koje su zapatile tu nesreću da rade u školi, slušala sam je i nisam mogla da verujem, objašnjavala mi je kako se u ovom mom poslu može zaraditi, slušala sam je i za mene je to bio čist spilberg, djaci se ruše  na popravni da bi se kod tih velikana našeg školišta išlo na privatne časove- jedan od načina, ili se špijuniraju kolege po drugim školama pa se kradu zadaci za kontrolni i pismeni pa se prodaju za opasne pare ili se kolege mole da se djaku pokloni dvojka pa onda onaj koji izmoli debelo naplati dobru volju kolege koji je izmoljen...i onda mi drugarica kaže a ti se moja jelena pitaš kako to da nemaš ni jednog djaka za privatne časove...savest je najveći neprijatelj, ja mogu mirno da spavam, da li mogu drugi nisam sigurna...pa srećan ti uskrs slatka...

Ko bi rekao da ću se toliko rastužiti zbog nekoliko uvelih cvetova...zamisli onda kako sam se obradovala kad sam unela saksiju u sobu i videla da se jedan list, koji je drsko do nedavno izbijao iz žbuna cvetova podigao opet...sinoć sam oko jedanaest dodala malo vode i ubrzo videla da su i cvetovi oživeli, šest cvetova sam morala da odsečem ali ostali su se oporavili...bilo mu je hladno, sad više nije.

Kada si mi donela onu saksiju sa cvećem bilo je devet cvetova sad ih ima sedamnaest kažem ponosno pre neka dva sata i odlazim kući...mama mi je juče kupila još jednu saksiju, kupila mi nekoga papučića, vidi žena koliko je sati, skoro kao da joj je malo muka od toga, znam, znam da misli, a i lično je potvrdila  zamisli kakva bi tek  bila da ima dete...

Iznosim onu moju šafleru na terasu da je malo otuširam što bi rekli braća srbi koji su zaboravili srpski, bacam pogled na mojih sedamnaest cvetova , svi uveli za samo nekoliko sati dok sam bila na poslu...

…i?gde je zolika?opet kidn'o...opet, nego tufke(kolega) mu je rekao hajd ti šanjika izadji napolje...čuš šanjika i umirem od smeha...sećam se na prvoj godini jedne napomene učenik bogdanović udaljen sa časa zbog lažnog predstavljanja ...čitam napomenu i umirem od smeha i bogdanoviću da čujem kako se zoveš!...laser topalović...

Osećam se kao kastrirano pseto...baš tako.

Već pitaj Boga koliko dugo unazad mi je svaki početak meseca tradicionalno loš ali se uvek ponadam da mi se to samo čini...

Već duže vreme imam utisak da u tom svom malom koprcanju ne postižem ništa i da koliko god da mi je stalo da imam nešto malo od tog mog ničega, uspevam da imam još manje...

Ukrali su mi noćas bicikl, pre godinu dana mi je bio najlepši i ostao mi je najlepši, hajd, nema veze, otplakala sam malo do škole i to ti je to, u školi to govorim jednom djaku koji mi  se prošle godine žalio da mu se desilo isto to s tom razlikom što njegovo nije bilo zaključano  i što su mu ga ukrali ispred nosa, vidim da mu je krivo dok jedan drugi meni iza ledja umire od smeha kao da je čuo najradosniju vest...da li vi živite negde kod solitera?...da...znam ko vam je ukrao bicikl, spremite sto evra i za tri dana ćemo vam ga vratiti...da platim svoj bicikl?...da, pedeset njima pedeset meni i vraćamo bicikl...sedi opušteno zavaljen u stolici i gleda me pravo u oči...i za par godina će on nekom biti otac...

Sestro slatka ćaskaš li s kim danas?...Ne, Britni mi se ubila i u korotu sam...Saučestvujem u žalos...

Budi ono što jesi. Da li smo mi stvarno ti uzvici tipa wauuuu, kul, ok, sjajno, danas je nekako sve sjajno...ovo ne treba da se pretvori u sajt za ispaljivanje slogana i parola ali nervira me to veštačko ponašanje, usvajanje izraza koji nikada ne mogu zvučati iskreno jer nisu naši, zašto ljudi odbijaju da budu ono što jesu, zašto moraju biti nešto drugo...

Ili laganje, prvo si joj rekao pa joj onda posle dva dana nisi rekao, prvo si spavala s njim pa onda posle dva dana ipak nisi, meni je laganje strano jer ne lažem, to je nešto izmišljeno i ne postoji i šuplje i bezveze, predju me dok trepneš, nekako kad mi neko nešto kaže nikada ne pomislim da me laže, ako jeste znači da jeste, ako nije znači da nije...

E da, dok sam još kod wow, da se čuti po filmovima I was so wowed...nadam se da neće doći do toga da me neko toliko oduševi da budem waudowana...