margo

Pre desetak dana baš sam se bila uplašila za sebe, nisam znala da li ću se i kako izvući iz nečega što je postajalo preterano a sve iz najbolje namere, nema dobre namere kad znaš da to tebi ne odgovara i da se u tebi sve buni...sećam se da mi je tada rekla moraš kroz to da prodješ, koliko bi ti bilo lakše da ti je porodica drugačija...osećala sam se potpuno bespomoćno i nezaštićeno, kao da sam bačena na ulicu...

Neki dan mi je brat rekao da su mi popravili gumu na biciklu uradio ti majstor za šezdeset dinara...posle nekoliko dana setim se ja toga i kažem tati čujem da ste mi popravili gumu za šezdeset dinara...popravljene su ti obe gume, to je stodvadeset...imam ovde samo sto...ne, daćeš mi kad budeš imala ceo iznos...vidim da me brat gleda šokirano i kad je tata otišao govori zezaš da će ti naplatiti...

Pitao me je juče neku glupost, progutala sam pljuvačku čim sam shvatila da ne znam odgovor, obično usledi predavanje kako smo svi glupaci, džaba nam sto fakulteta, eto, frizerke zaradjuju više od nas i šta sve ne, to me je nateralo da se zapitam šta je zajedničko osobama koje su mi jako drage i koje uvek volim da vidim, zajedničko im je to što me nikada ne kritikuju, uvek su vedre, nikad se ne prave pametne, nikad ne mudruju, uvek su spremne da priskoče u pomoć i uvek imaju neki koristan savet...

Zavidim koleginicama koje opušteno sede u svojim patikicama i šarenim majičicama i pre nego što krenu kući zovu svog tatu da dodje po njih kolima da damice ne bi napravile pedeset koraka, zavidim im što su opuštene i što se vidi da se nijednog momenta ne osećaju ugroženo...

Svesna sam da ni od koga ne zavisim, da ne treba  nikome da se pravdam, da ne treba nikoga da zabavljam a opet sam vrlo svesna da se u skoro svakom društvu osećam kao uljez i da jedva čekam da to sve prodje...

Ima tu izgleda mnogo toga što ja ne razumem, ili sam možda previše netoleranta ko će ga znati...ona kaže da ja s tim imam problem...

Pominjala sam već da imamo tu po selu jednog pesnika koji hara kao kuga, on te bukvalno sapliće svojim zbirkama pesama, kako ga spaziš tako te dočeka sa ček ček imam nešto za tebe i onda iz gepeka pretura po tovaru knjiga i iskopava zbirku pod rednim brojem 358, kao da je koncentrat za svinje, stihove govori zaista izuzetno i svojim govorom ih istovremeno i tumači ali mene toliko nervira taj njegov stav trgovačkog putnika da i pored toga što bih mogla da otvorim biblioteku i izdajem njegove knjige ja nisam pročitala nijednu njegovu pesmu...

Zar se dotle došlo da se književnošću trguje? Hej, jako bih voleo da te vidim pa da ti poklonim svoju novu knjigu...gde je nestala skromnost? Da li bi pisac koji stvarno vredi radio takvo što? Ili pisanje poezije na metar, sedi, lupaj sve što ti pada na pamet ali da reči budu što lepše i energičnije, sa što više niti, struna, lelujavih leluja i ostalih budalaština od kojih ne stignem dalje od prva tri reda, dok  čitam nije da ne osećam ništa, osećam i te kako, osećam takav bes da bih tom nekom autoru razbila njušku zato što ima obraza da nečije vreme traći i dovoljno neskromnosti da mu se te budalaštine daju u javnost...

Nekoliko meseci me je jedna osoba opominjala da počnem da pišem knjigu, imam dovoljno mozga i dovoljno sam pročitala knjiga da znam da moje pisanje nije na takvom nivou da bi se od toga pravila knjiga, ja nisam ni denisove vragolije u odnosu na pisce koji su meni uzor...

Neosporno je da se svi razlikujemo, ono što nam je zajedničko je da niko od nas nije gadljiv na osmeh, lepu reč ili pažnju. Podjite od sebe i nikada nećete pogrešiti, stvar je u tome što je danas najskuplje ono što bi trebalo da bude besplatno...čudo jedno kako si neosetljiv na druge a preosetljiv kada si ti u pitanju...

Ne mogu ja da shvatim to što me okružuje, što bi rekla jedna osobica pametni obrazovani ljudi a sve sam go idiot...tražila sam od koleginice da mi da hemijsku samo da se potpišem da sam prisutna, pogledala me je kao da sam tražila da  joj iz izbijem oko, kada bi mogla da izračuna koliko tri sekunde njene olovke koštaju ona bi mi to naplatila, danas je kolega vodio nekoliko djaka na utakmicu, natezao se sa servirkom deset minuta oko toga da uzme na račun škole četiri flaše kisele vode, pa daj dodjavola, izvadi pare i plati te proklete četiri flaše...koleginica me je pitala da li imam momka, kada sam rekla da nemam ona je raspalila da hvali momka njene ćerke, pa divan, pa prezgodan, pa sve se topi, nekoliko nedelja u nazad sam pričala dobroj koleginici kako smo jako nesrećni što mi je sestra pobacila, to je čula jedna druga, kod nje je došlo do kratkotrajne naoblake i onda je počela jaooo, a sinovi moje snaje rastu iz dana i dan u dan, pravi mali šećeri...u školi se kolege više raduju nečijoj nezgodi sa djacima nego plati, ništa ih toliko ne obraduje kao kad čuju da je neki djak svojski nekoga uvredio...hej, to su sve zreli, odrasli ljudi, imaju porodice i žive od toga da se raduju nečijem pehu, ne mogu da razumem, a za mene kažu da sam pravo dete i da sam jako naivna...

Da ne pominjem kako su svi najpametniji i kako bi trebalo da im se ljudi obraćaju sa vaše visočanstvo, zato poludim kad vidim i na blogu toliko silno mudrovanje i samohvaljenje...hej, ako ti imaš potrebu da stalno ponavljaš da si najpametniji i najseksiji, da li ti stvarno veruješ u to? Ako veruješ zašto nam onda vadiš oči time...silne, samostalne jake žene, kao što sam već citirala kolegu ako si jak, potkrepi to činjenicama, svako može da ponavlja ja sam jaka samostalna žena...osim ako nije muško...

I tako...nešto se čudno dešava, imam  od nedavno novog kolegu difovca od kojeg mi dodje da skočim sa stolice i da pocepam sve sa njega, to nisam ranije ni prema kome osećala( je l' to hemija, fluid ili nešto treće ne znam)...otkako mi je u nedelju nešto kvrcnulo, pokvarilo se ili došlo na svoje mesto više ne reagujem ni na njega, sretnemo se na hodniku, moje zdravo zvuči kao odsutno da da...i to ti je to...

Juče poslepodne sam konačno odvojila nešto malo para i kupila jednu osetljivu biljčicu u saksiji, valjda me osokolilo to što mi se nije osušilo ono cveće što mi je maus kupila za osmi mart nego cveta kao ludo...otrčala sam do kuće ...mama da mi daš dva podmetača za saksije, kupila sam neku šafleru a za ono što mi je maus kupila moraću odseći jedan cvet da odem da pitam u cvećari šta je to i samo da znaš neće mi ga vala više niko  pušit u sobi...što?bojiš se da ti cveće ne dobije astmu ili pušačku nogu?...

Dovela sam sebe u situaciju da poslednjem muškarcu sa kojim sam spavala kažem mogla bih te zaklati.

Par trenutaka pre nego što će prodreti u mene pomislila sam da li da odležim svoje  ili da odradim svoju uobičajenu predstavu...po prvi put sam bila svesna šta sam radila, prvi put sam bila svesna da je za mene seks postao predstava u kojoj ja ne uživam jer sam sebi nametnula da budem nešto što nisam, samo što sam ja bila ubedjena da ja jesam to za šta se izdajem...strastveno me je ljubio a ja nisam osećala ništa, sećam se da sam pomislila znači ovako se osećaju frigidne devojke...blokada koju sam sama sebi nametnula dovela je do toga da otkrijem da nije seks ono što tražim, da se posle svakog seksa osećam razočarano svesna da nisam našla ono što sam tražila, moje plakanje posle toga je već postalo tradicionalno ali mi je on konačno i dao odgovor na pitanje zašto plačem čim se završi...osećaš se jeftino a znaš i sama da nisi takva, divna si, lepa si, dobra si, neiskvarena, ne dozvoli da te iko ubedi u suprotno...

Valjda sam mislila da ću kupiti muškarce time ako se dobro pokažem, nije problem bio u pokazivanju već da to nisu bili muškarci za mene i da sam ja bežeći od sebe trčala u zagrljaj osobama koje mi nisu odgovarala ali sam se nadala da će mi one olakšati postojanje, najgore je kad shvatiš da siliš nešto i da to nije to ma koliko se trudio, pa lakše biti i sam nego sa nekim pa misliti a onda i naglas reći ja te mrzim i mogla bih te zaklati...

Sad sam mirna, dosadilo mi je da kupujem nežnost i pažnju, dosadilo mi je da molim nekog da me voli, nije mi dosadilo nego je prosto besmisleno, to nije to, kad to bude to neću morati da ga podsecam da i ja postojim a sve ono što sam plaćala i preplaćivala dobiću na poklon...

Imam jednog kolegu koji je završio bogoslovski fakultet, za razliku od vanje koji te sa sve kuco, maco, cico mami da ti čita svoju poeziju kojom veliča boga, dejan priča vrlo trezveno i ozbiljno, i nećete od njega čuti da vam citira bibliju ili da vam njome maše ispred nosa...

Pitala sam ga kako pronaći konstantu za koju možečovek da se uhvati kada mi je teško očekujući da će mi reći da treba da verujem u boga ali nije mi to rekao ne postoji jedan hrišćanin, ti možeš biti čovek jedino u odnosu na druge ljude, kakve vajde bog ima od toga što ćeš ponavljati ja verujem u tebe, ti treba svojim delima da pokažeš koliki si čovek, pa kad odeš kući da se ne hvataš za svoje misli koje se menjaju na svaki minut već da se uhvatiš za dobra dela, aha, uradila sam to i to, bila sam dobra prema toj i toj osobi, džaba ti ako samo ti misliš da si dobra, možeš sebe upoznati samo kroz druge ljude...u poslednja dva meseca sam naučila jako puno o sebi i to zahvaljujući svojim greškama, ali to nisu bile greške, o tome sledeći put...jako volim što ne mislim da sam najpametnija na svetu

Nije vaš ugao posmatranja uvek najispravniji, pogledajte malo sa druge strane, treće, četvrte...pre...nekog vremena sam isforsirala jedan susret, momak je lepo rekao da nije spreman da me vidi ali ja sam kao iz topa rekla da tu nema šta da se sprema i da nikada neće biti spremniji...sinoć sam došla u situaciju da razmišljam kako može toliko da me sili, nisam još spremna da se vidim s njim...ček ček, nisi spremna, ti nisi spremna a on je tada morao kada si ti htela...

Hoću da kažem da žensko treba da bude žensko, koliko  mi ne volimo pičkaste tipove toliko tipovi ne vole muškarače, naučila sam jednu stvar, nikada nemojte da se nudite, nemojte prve da tražite broj telefona ili da ga dragovoljno ostavljate, spuštate sebi cenu, u početku i možemo biti zabavne ali će to trajati kratko, nemojte da psujete ružno je, moje psovanje ovde na blogu  je u funkciji moje kao neke zaštite ali za njega nema dovoljno valjanog opravdanja, nemojte govoriti da vam  je nešto do jaja, kakav utisak ostavljate na ljude kada govorite da je neko nadrkan, skenjan, da vas neko zajebava ili da ćete nekome jebati maminu mamu ili oca kroz oca...emancipacija je jedno ali biti teška prostakuša skroz nešto drugo, hajde da to ne brkamo...

Opet se malo propušilo pa sam otišla do paščare, što kaže moja maus ti si jelo zimski pušač a počelo proleće....no, ostaviću, još par dana pa opet...

U paščari jedan moj kolega, novosadjanin, sinonim za opuštenciju, ne znam kako da sam nesrećna provereno ću da umirem od smeha posle prve njegove rečenice...to je tip koji je slušao neki dan prepucavanje nekih kolega pa rekao njih kad čujem, dodje mi da okrenem broj i da kažem da, da, dva jaka pošaljite...ko te diro?...ma,kad ih vidim kako jurišaju za onu besplatnu kafu dodje mi da ih pobijem...ma, ja otišao par puta kad bi stigla kafa pa me zamalo pregaziše, rekoh sebi ite u pičku materinu, na, pa loči...ti si faca, kako možeš da budeš tako smiren?...uz pomoć blagih droga, da ih nije bilo ne bi dočekao tridesetsedmu, malo mardža, malo bendži, ništa hors, kad mi djak kažem jebem ti mater ja počnem I shot the sheriiiif but I didn't shoot no deputy, oh noooo...umirem od smeha na njegovo pevanje i pokrete kojima ga je propratio...šta kažeš kolega da nam naručim kafu?...

Znaš čime sam kod jele brisao prozore?Njenim gaćama...to je moj brat juče rekao mami kada se vratio kući...

Cakani se vratio iz vojske, pokazuje mi ulizano čistu sobu koju usisava svako jutro, ja nešto razmišljam, kad dodje petak onda kažem u subotu ću, mislim da usisavam i brišem, onda dodje subota, nešto mi iskrsne, pod tim mislim da odem da prošetam i to tek uveče, onda pomerim za nedelju, onda u nedelju mi opet nešto iskrsne pa tako već tri nedelje, pristade cakani da dodje na rmbanje, šta imaš za prozore?...nemam ništa, uuu, u stvari imam nekoliko sintetičkoh gaćica koje ne mogu da nosim pa možeš s tim...jao užas, jesu li ti ovo medvedići majke ti?...bilo je ludo, jedino ga je nerviralo ono au ili dau što stalno proderava michael jackson u pesmi smooth criminal, on je brisao prozore, ja sam sa ostatkom gaćica brisala parket, šta da ti kažem, pesnički život, a ja se nešto žalim...

Kad smo završili ja nešto izlazim na terasu i vraćam se sa dve ogromne krpe, idealne za brisanje...ej cakani, nisam imala pojma da ih imam...jao užasna si...

Zašto ne budeš žensko kad umeš da budeš tako divno žensko?Zašto glumiš muškaraču?...reče, da, stvarno zašto, baš zbog onoga što sam jutros osetila i što se kunem da mi više nikada niko neće uraditi...

Dobih lepo u devet zora porukicu, čestita mi prvi dan proleća, lepo, idejica originalna, nije mi bilo teško da ustanem iz kreveta i da se čak i obradujem što ću ustati...

Na izlazu iz zgrade naletim na koleginicu i krenusmo zajedno do susednih nam škola, priča ona kako se nada da će preći da radi na neko drugo bolje mesto, pazi, devojka uopšte nije iz mog kao mesta, ali da joj treba veza...ma da, vidiš, ima ih iz tvoje struke koji rade[...]...aaaa, misliš na i tras, iz sve snage, ime pa onda još i prezime...grlo mi se steglo i ponovo mi se sve vraća, bolno i užasno kao da nije prošlo toliko vremena...ti njega znaš?! ma on je faca, uvek  je bilo njih nekoliko koje su šizile za njim, a on se samo zeza, kao drug je super ali kao momak ne daj bože, nisi mogla na neozbiljnijeg da naletiš i umire od smeha...

Dežurna mi otvara vrata, ona kišurina me još više ubija, sedim, ludim, bludim, nailazi jedino zaista čisto stvorenje koje poznajem...hej, kako si?...dobro sam...nisi

Boli kao sam djavo, i kako onda da se prepustim, kako da znam da mi se i sledeće volim te neće pretvoriti u ovo ono, nešto sam razmišljao i nisi ti ja sam...hajd ti, pored tog nečega što na se vrlo uverljiv  izgled ljubavi uzima a posle zažališ što si se rodio budi opušten, prepusti se, spusti gard, budi žensko...

E, sad kad sam malo manje  besna da dovršim, nema smisla da prestanem da pucam na polovini...niko me nikada, podvlačim nikada nije izvredjao kao što je....juče, opet sam onako plačući luda od tuge bila besna na sebe što pričam, što dozvoljavam da se o meni bilo šta zna, zašto su ljudi diplomate, zašto su neiskreni, pa nisu valjda svi ludi a ja pametna, pa kada ne pričaš o sebi na način na koji ja pričam o sebi, nikada, podvlačim nikada nećeš doći u situaciju da ti neko puca takve šamarčine kakve ja redovno dobijam baš od najbliskijih mi osoba, ćuti jebote, ćuti, koliko puta mi se u životu najbanalnija izjava slupala o glavu ...trebalo bi da pogledam onu knjigu iz metodike,kažu da ima manje strana...pa da, naravno, uvek ideš linijom manjeg otpora...hej, pa to je bila bezazlena izjava, zašto sam dobila šamar...

Juče sam onako još uvek van sebe naletela na osobu koja mi uvek učetvorostruči osmeh, taj je čovek bespogovorno faca, po duhovitosti i optimizmu sigurno bi se plasirao u prve dve osobe prema kojima osećam toliku dragost, gledam ga, smejemo se i boli me što znam da misli da sam prljava, nestalna, slaba...nemam prilike niti znam da mu objasnim da sam počela da idem iz ruke u ruku baš iz naplemenitijih i najljudskijih pobuda, ponadaš se možda će ovaj sledeći biti dobar, možda će biti za mene...i dok trepneš već si u nekim drugim rukama, i prljaš se sve više kao i sve druge stvari koje idu od ruke do ruke...obezvredjuju ti nadu, obezvredjuju te kao čoveka, kao osobu koju je neko nekada rodio, hranio, oblačio ,pazio, ponašaju se prema tebi kao da si skroz naskroz bezvredan i ničiji, kao da si nadjen u nekom kontejneru...i to samo zato što tražiš malo pažnje, malo ljudskosti, zašto bi želeo mene da povredi neko do koga mi je stalo, hej, ja tebe ne mrzim, ja tebe volim, zašto bi bio prema meni čovek kada bih bila sve suprotno od onoga što sam sad...

E da, ima još jedna stvar, ni to ne mogu da shvatim, zašto se o mene otimaju isključivo oženjeni muškarci, oni su za mene spremni sve da urade, da se razvode, napuštaju svoje porodice, mama me je, iz iskustva učila da su oni polovni šta će ti neko ko je već sve prošao i ko ima decu...odaberu tobože najbolje moguće pa će onda sa mnom da ispravljaju grešku, oni ne misle da zaslužujem nekoga ko će početi kao i ja, najcrnje je bilo kad me je onaj matori prokleo i rekao da ja jako grešim što neću da se udam za njega, kao, mnogo sam probirljiva...i ti stvarno misliš da ja ne zaslužujem više od nekoga ko je 25 godina stariji od mene i ima dvoje dece...paaa, videćeš i sama dokle ćeš dogurati...

Malo, imam tek peti čas. Rečeno mi je da sam ponekad sebično egoistično govno i šta ja uopšte znam o ljubavi...Šta znam o ljubavi? Znam samo da ima sto lica...ljubav je kad ti tip kaže ne mogu da dočekam da te vidim... samo mi je sad problematičan onaj drugi deo teksta koji usledi odmah sutradan nisi ti, ja sam, mislim da sam se malo  ohladio...ljubav je kad ti tip kaže ne dam te nikome ali opet me jebe ono što mi se kaže posle dva dana...nisi ti ja sam, ima drugih koji će te voleti...ej, pa meni se onaj kucko izgubio i nema ga dva dana pa hoću da crknem što ga nema a ne tako se igrati ljudima...ja sam egoista? Šta ja znam o ljubavi? Ne znam ništa, znam samo da se stidim što sam čovek pored ljudi koji me okružuju....a nek bude da sam ja egoista i da potenciram drugima mane...hi hi he he, kiss kiss i kakve sve ne pizdarije još...što bi rekao zli podstanar nabijem vas sve na kurac...

Koliko košta nekoliko poljubaca i zagrljaja? Košta galon suza, toliko imam, malo se nauživam, malo se isplačem i tako, u potrazi za savršenim poljupcem ne odustajem, otkine mi se svaki put komadić duše ali kao što rekoh ja moram dalje...

Naišla sam, sad već mogu slobodno da kažem, na prvoplasirani poljubac, ne mogu da ga opišem, i znaš šta mi je uradio taj poljubac? Probudio me je noćas u tri i naterao me da se zapitam , da li ležim inače tu gde sada pokušavam da zaspim, naterao me da se zapitam da li se ljudi inače pokrivaju ovim čime sam se ja pokrila noćas, nisam legla obučena i skinula sam sočiva, toliko sam prisebnosti još imala, dok se taj treći sat razvlačio u beskraj ja sam dovodila u pitanje sve oko sebe, skroz mi se izmaklo sve, kuco, u tebe je djavo ušao...mislim se tek će( da li će?)...

Boleće me i taj poljubac ali kao što rekoh, ja moram dalje, margo i tako nikada ništa ne boli, ona samo folira i zajebava...ej, ali kako da odbijem, kako, zamisli kad ti kaže moram n ešto da ti kažem i zalepi te tako sočno da namerno ukočiš jezik i ne daš ga od sebe jer se bojiš da ćeš pokidati i razbucati na komade onoga ko takvim ustima atakuje na tebe, ma mislim, šta ja znam, ja se razumem samo u centimetre i uh i ah...i dok danas sedim u biblioteci hvatajući se za danila kiša, pokušavajući da savladam sećanje na ta usta koja ne ljube a po celom su mi licu, ili prste koji mi stoje na vratu i upijaju mi svu snagu i zdrav razum baš kao što ona moja saksija ujutro upija vodu...počinjem da kijam...šta je jelena, prehladila se na internetu, otvorila previše prozora?...(previše moj profesore)...

Sinoć se dadoh u beg opet, sprat niže na istom otiraču na kojem sam onda ugledala cicka od kojeg mi se učinilo da je komšijina šubara ugledah malog kucka, maše repom, u frižideru imam meda samo za jednu kašiku i konzervu ribe, vraćam se po konzervu, kucko je nanjušio ali ne sme da sidje niz stepenice, boji se kao gricko kad  je bio mali, u jednoj ruci mi je konzerva a u drugoj kucko, mala ledja su mu prislonjena uz moj stomak, gledam njegov debeljuškasti stomak a šape su mu tako ukočene i raširene kao da nosim tronožac, jede, duva vetar, pridržava šapom konzervicu i sve vreme vitla repićem, on jede, ja plačem i tako, stigla sam kod sestre sva ubrljana od ulja...

Pred ponoć zove me, ja mu plačem ko kiša u slušalicu i govorim da idem da vidim kucu...jebo te, ostavljaš me zbog nekog kera, jel baš mali, kakav je to ker ima strpljenja, posle mi je pevao u slušalicu...bila, vidla kucu, kroz mračne hodnike čuje se njegovo cviljenje...dušu sam svoju isplakala...i onda govorim nešto što nema veze sa mozgom ja jako volim pesmu, ide nešto kao supergirl, cause i am supergirl and supergirls don't cry...čula sam je dva putam i oba puta sam se rasplakala, ne znam ni ko je peva...evo ti tvoja pesma, reamonn supergirl...

Kada smo već kod patnje čije ime pominjem, mira mi ne veruje, nas dve tako bajno patimo, dok nam se oči sijaju i dok se grohotom smejemo, čovek prosto poželi da bude nesrećan celoga života ako patnja izgleda kao nas dve...istina je da ona plače na jednom kraju grada, ja plačem na drugom, onda se nadjemo pa se smejemo, onda se ta patnja pretvori u njenu priču o tome kako na jednu zmiju ženku dodje hiljadu mužjaka a ona je crna crrrna priča mi to, unosi mi se u lice i stiska pesnice kao da je sićušni lik iz crtanog filma, revoltirana kako se u jutarnjemo programu potencira seks od rane zore a nas dve patimo, sreća te ne gledam jutarnji program...

Pa najbolje da kukamo, nismo takve...htela sam se malo otupiti pa se maših pogrešne knjige, našla sam šta ću čitati, antički erotski roman, lepo čovek kaže i u pravu je, kada voliš onda te nije sramota kleknuti na sred ulice, nije te sramota ponižavati se, moliti, valjati se po blatu, to ljubav dozvoljava, nikome to ne bi ni bilo čudno, meni ne bi, i dok se tako pitam da li bi trebalo koristiti one kurvanjske fazone kojima ženske često pribegavaju a koji se odnose na neumorno pirenje mužjaku u dupe, ispunjavanje svakoga hira mu koji čak ide protiv ljudskoga dostojanstva i sve za to da bi se on pridobio a posle igrao kao što mi sviramo, samo ne znam čemu jer će on ubrzo nama govoriti da draga a odlaziti drugoj na seksić na brzaka od kojeg će padati u romantični trans, smišljati stihove po svojim glavama, sve je to ništa, i tako ja razmišljam kako možda ja i grešim što ne mogu kada me nešto zaboli da to prećutim, što me boli što ne može da oseti da mi je to nešto jako jako važno, ne, on nema pojma, nema pojma da mi je ljubav nemoćna u borbi sa njegovim ja ja, ja sam takav, ja ja...i taman da se stvarno samoubedim kad čujem I don’t mind you don’t mind cause I don’t shine you don’t shine i kažem sebi a? a?

Hajde kod mene...Šta ima da se jede?...Boranija...I šta još?Moraš da me motivišeš da bih došla, znaš ja stvarno patim...Ma ne patiš, da bi patila potrebna ti je usmerenost, za kim patiš?Novi Sad? Pazova Borovnica?Makse jadna...Ma neee...Beo'grad?!Aaaaaa, ti možeš da patiš samo petinu, tvoja patnja je raštrkana, deliš je na bar petoricu, to kad se podeli nije ništa...Ali ja stvarno patim i umirem od smeha

Većinu vremena se bojim da ću izgubiti nešto što ni nemam i bez čega živim stalno, hvatam se za obrise i kao eto imam nešto, imam da ne kažem...21 juče izlazi iz zbornice, ja gledam za njim on mi hvata pogled, da se razumemo, ja njega ne volim i nikada ne bih volela da se udam za nekog takvog, treba mi što bi se reklo gospodin čovek a on je...

Medjutim, njemu je taj moj pogled nešto rekao, i on je izašao iz škole, vratio se i seo pored mene, samo smo se gledali i onda je otišao, bio je pored mene tačno dva minuta i to mi je značilo, to što je odgovorio na moju potrebu i prividno je zadovoljio...sećaš se kako sam govorila da stalno maštam o onome što drugi imaju a meni to  ni ne treba, e tako je i 21 rekao da mu je krivo što nije išao ne sergejev koncert, ja sam sva ustreptala kao dete rekla ej, mogli smo da idemo zajedno da se razumemo ne volim ni sergeja, i šta mi je rekao ne budi luda, šta pričaš, pa valjda bih išao sa svojom ženom i uz osmeh dodao hoštaplerko...joj ali baš baš me je zabolelo a što je najcrnje to što me je zabolelo nema nikakve veze sa njim i boli me stalno, što bi rekao jedan moj djak boli me otkad sam se tek rodio...

Ne treba mi puno, baš malo, eto šta meni znači puno, neki dan me je zafrkavao sestrin dragi, sestra se okrenula i rekla mu nemoj da zezaš moju sestru, znaš li kako sam bila srećna, a danas smo sedele na kaču i crvenele umesto debila na beoviziji, dolazile smo na ideju da obe sednemo u kadu i uključimo fen, pa smo se smejale, bilo mi je simpatično kako je rekla jelo ajde da mažemo ruke čak mi je i donela jednu malu saksiju sa nečim žutim, a mrzi cveće...a ja, eto, srećna sam, pravim te od svega što mi neko da...što bi rekle neverne bebe...

Nisam neki kapacitet, intelektualni, možda i jesam ali uvek me progoni ona slika kada mi je tetka prepičavala reakciju jedne profesorke iz čačanske gimnazije koja je tupo i zblanuto pitala moju razrednu koooo ti je onaaaa b?...takvim tonom i otezanjem se raspituješ za najvećeg debila...mogu misliti kako sam joj stvarno izgledala na času sa svojom čupavom i ogromnom kosom i tupim i nezaineteresovanim pogledom, baš kao debil...

Imam želju, sada već jaču nego ikada, da ne dižem nos iz knjiga, da čitam dok se ne osušim, jednu pa drugu pa treću, da se menjaju dani i noći, i godišnja doba, da me nikada niko ne pozove, da nikada nijednu poruku ne primim, da nikada nigde ne izadjem i da nikada ne uključim prokleti kompjuter, ovu scenu iz srednje sam i pomenula da se moja želja za čitanjem ne bi protumačila kao da sam ja ne znam kako pametna riba koja ne može bez intelektualnog uskurčavanja, pa da mogu posle da se hvalim kako sam pročitala sva dela ane karenjine, to je prosto da sam ja potučena, eto, kako kaže danilo nikolić da su on i njegova gospa vodili posne razgovore tako i ja vodim postan život, ne mislim na jebačine, ma o to malo kurca možeš se saplesti na svakom koraku, prosto, moram da se pomirim sa tim da će uvek postojati ta neka torta koja treba da se napravi pa da neće biti vremena za mene...

: Zašto voliš da znaš? Šta imaš od toga?

: Nemam ništa ni od pneumatskih dizalica pa volim da znam o njima.

: Ma kurac nemaš od te p. Dizalice. Od svega što se diže ti imaš nešto(inače je ne bi pomenula)...

Kaže mira da su mi teorijska znanja vrlo oskudna, praktična su u redu, ne žalim se, do ženskih nisam stigla niti želim, miško je ipak miško, piškenje sam izbacila iz glave, ni na koji način ne želim da se poredim sa hitlerom i ostala sadomazo sranja nisam probala jer mislim da taj koji bi mene šljapnuo po bilo čemu, verovatno bi mu to poslednje šljapanje bilo u životu...i to je to...

Problem nastaje kod termina fizička privlačnost, jel to ono kad imaš želju sve da pocepaš sa nekog, ako je to to, onda sam se jedan jedini put u životu upoznala sa tim ali do cepanja nije došlo...samo čista konstatacija i tutanj...

Drugi problem nastaje kod pojmova fluid i hemija, ni kad je trebalo da znam šta znače nisam znala a i ako ćemo pošteno meni su te dve reči toliko odvratne da bih tom odvratnosti mogla da opravdam i nepoznavanje značenja, ako je fluid leptirići a hemija drhtanje kolena onda otprilike znam o čemu se radi ali mi to sve deluje nekako penzionerski i sklerotično, mada, vidim da se polupismen svet ili polusvet razbacuje tim fluidima i hemijama na sve strane...kako ne znaš šta je fluid...ne znam...pa to ti je kad vidiš nekog frajera pa osetiš ono?...ono?ja pod ono mislim isključivo na jednu stvar a nju bih teško mogla nazvati fluidom...

Joj, ponekad se stvarno zapitam…šalje mama poruku ajd da idemo na sahranu u 2 ja odgovaram da imam časove i da ne mogu...posle dolazi mira u jebo te, mama me je zvala da idem na sahranu a ja nisam ni pitala kome...crna jelena...pa mislim, ona nije čim mi je poslala poruku...

U pičku lepu materinu i ja i sve...možda je onaj debil u pravu, možda i nije debil...od svih debila ja sam najveći, puna filozofije neke i sranja i nikad sretna, nikad zadovoljna...i mrzim ovaj jebeni blog, ne znam ni koji moj ga otvaram,  samo se redovno iznerviram...lepo kažem da sam debil

Trebalo je da idemo mira i ja u ns poslepodne na izložbu ivane pavlović barili, kiša, pa još ns, ma ne bih otišla da me je pikaso lično zvao, mrzim prokleti ns, mrzim, to se nikada neće promeniti...

Naterala sam se da odem do maksija, sve u nadi da neću sresti sestru i  njenog dragog, nemam ništa protiv njih ali mrzim kada mi se zabada nos u to što kupujem, komentariše i sve vreme se osećam kao da mi naizmenično lupaju šamare...procunjala sam i uzela šta sam htela i taman da platim na kasi mi neko hvata za novčanik, sestrin dragi naravno, mora da je to bio najubedljiviji od svih kiselih osmeha...ajd jelo kod nas na kavu i daj neku kesu da ti pomognem...odgovaram da ne treba jer sam navikla sve sama ma daaaaj, daj da ti pomognem...evo ti ove vodurine uzima kesu pa jesi morala baš najtežu da mi daš plače mi se...ej, ajd neki drugi put ću, nešto nisam danas, daj mi kesu...idem i plačem ulicom...i što te boli dupe? Reci mi ? mrzim i tebe

Vidim, slična se pričica vrti po nekim blogovima pa da malo i ja smatram...

Došla jedna roditeljka na saradnju sa razrednom, posle diskusije okreće se meni i govori ja mislim da i vi predajete mom sinu...vi ste...da da...jao što ja njega volim, on je super momak, zna uvek kad ga pitam, simpatičan je...pa posle nešto kontam da li sam ja uopšte normalna, pa nema trika da bi iko od kolega dao tako emotivno obojenu izjavu, svi su po prinicipu hi hi he he da da i niko nema pojma šta im se priča, razvuku usta u grč osmeh i mole boga da se priča što pre završi...

Mislite šta god hoćete ali ravnodušnost je zakon, robotizovana osoba je bog za sve nas koji se potresamo na  nepravde, cmizdrimo i na dobro i na loše, prvi zovemo momka ili devojku, prvi pokušavamo da izgladimo situaciju, posredujemo u  nekim drugim situacijama koje nemaju veze sa nama, jeste da sam još u pms-u ali stvarno tako mislim, kako je to lepo kad ti je svejedno da li ćeš nekoga videti ili  ne, da li će ti se neko javiti ili te se setiti, zavališ se udobno i čitaš ili blejiš, kad te malo zaboli glava to doživljavaš kao smak sveta i o tome pričaš svima kao da se to nikada nikome nije dogodilo...meni to super...i po pravilu takvim degenima svi pire u dupe a oni sebi ponajviše...

Što se tiče chata, ne volim ga, volim da msnujem sa ariel i sa mačorom pre nego što me je iznervirao i sa kvekveom...ariel je faca, mačor me kao što već rekoh nervira a kve je kve i njega volim...

Nego, taj bearshare preko kojeg skidam muziku ima anomaliju a to je da čim se ulogujem istog momenta me startuje po nekoliko uzbekistanaca, turaka, preševaca i tako, tekst uglavnom you sex?...javlja mi se sinoć neki mehmed paša ili tako nešto...

mehmed paša ili tako nešto help me please, I need sex chat, pleaseeeeeeeee, my dicks big

margo how many dicks have you got?

mehmed paša ili tako nešto one, sorry...

Nikada mi neće biti jasno da li mi se izvinio što je omašio apostrof ili zato što je imao samo jedan....ne znam, ali sam sinoć umirala od smeha u krevetu...