margo

Da nisam sinoć imala neke nejasnoće koje su me posle pola sata isterale na čistac veče bi mi se pretvorilo u pakao bez naizgled vidljivog povoda. Pakao je počeo polako ali sigurno da podgrejava kazan kada sam otvorila nekih blogova i pročitala par komentara. Eto, ni ne znaš ljude, niti želih da ih znaš a već posle tri komentara od istog autora, pod uslovom da isti autor nisu bar tri različita autora, shvataš ko želi kakav ustisak da ostavi i kakav je, sve se svodi na hi hi ha ha, ili ti ćeš meni e nećeš, sad ćeš ti da vidiš kako mene boli uvo šta mi ti misliš i to ću da ti pokažem u komentaru od pedeset redova...(pokvarili mi ti komentari ugodjaj nekih krasotica blogova a imamo i takvih)...ogradjujem se da se to odnosi na samo neke blogove, ne mislim na moj blog, kod mene ili ne komentarišu ili komentariše sve sam pametan narod bez ...hi hia. Što ne volim taj hi hi i ha ha to je čudo jedno. Ma  ne volim ni da čujem za njega a ne još da ga čitam il zamišljam.

U ideji mi je jedna žena rekla da sam bezobrazna...zato što nisam htela da je pustim da se progura preko reda.

Danas sam nekoliko puta ponovila da se pretvaram u divljakušu. Kada počneš sam sebi da budeš na prvom mestu, da napuštaš prostoriju istog momenta kada u nju udje neki licemer, kada prestaneš da se ponašaš blagougodno sa svim i svačim, nužno postaješ divljak...

Čujem neko rotirajuće zavijajuće iju ju, poćinje neka svadba...

Ništa ne osećam dok pišem ove postove...šta mi je...

Na jednoj tabli u beogradu piše mercato...neko je prekrečio r...to me oduševilo, kao da sam malo kvrcnula.

Pevao mi je danas. Da mi dočara kako zvuči kada se poje o nečem lošem tokom prave vizantijske liturgije. Kada melodija prestaje da bude melodija i prelazi u deformitet bude ti jasno a ni reči ne razumeš. Tako on dobro peva o nečemu što nije dobro. Podigao me padnutu.

Pitala sam je danas na šta može da se lepi selotejp sa mini mausom. Ona kaže ih. Volela bih da kažem da ne zna ni ona, ali zna.

Evo me.gde je gricko

Sanjam, taman pred jutro za ustajanje, kako vodim jednog tipa da mu pokažem ruže u dvorištu. Od njegovog lika sećam se uskih farmerica i visine preko 186. U uzanom prolazu stajem ispred njega i poljubim ga jednom u usta, u usta koja mi ne odvraćaju i koja pokazuju da ja nisam neka ženska. U sledećem trenutku ja sam uza zid i na visini zadatka, zapravo iznad situacije, ubod za ubodom, ubod ubod ubod, preko odeće.

Primetila sam da djaci u školi redovno imaju potrebu da mi pokažu svaki ožiljak od svake operacije ili od neoperacije, (ili prosto stomak bez vidljivog povoda dok se majica ne zadigne) na svojim besprekornim sportskim stomacima, jednom sam rekla e budeš li mi još jednom pokazao onaj ožiljak od operacije stvarno ću, ali stvarno ću...on ništa, samo se smeje i kaže ljudi, odoh ja da odgovaram...i onda ja ćutim i ne gledam, šta ću, lekcije znam napamet.

Večeras sam zatekla ispred kladionice, pored mog iznajmljenog ulaza, mala barbi kolica, polomljena i tresnuta o beton, i uginule točkiće, ovaj grad je zaslomljen još jednim srcem...da ne poveruješ kako uvek može još.

Onda sam zastala da proverim da li sam se dobro priključila na aparat i dvoumila se da li da produžim levo ili da predjem ulicu. U nedostatku dovoljnog broja levoga i desnoga i prelazaka, tvoja je dužnost i obaveza da osmisliš svaki korak i daš mu nov smisao, ako mu daš bar nešto eto ti nove putanje. U trenutku odluke prelazim pa šta mi bog da naletena sam, neki čovek i njegov telefon...ostala sam da stojim, on se nekoliko puta okrenuo, mislio je da sam povredjena, na neki način.

Permanentno u permanentno tvoj ima istu ulogu kao i convenient u finds convenient street light ...on kaže da sam ja to dobro zaključila.

Kaže da ne zna da li može da mi veruje...Ja mislim da zna.

Jedna slika:

:Da li ja mogu da odgovaram sledeći čas, imam emotivnih problema? (Kod mene djaci najčešće igraju na kartu ljubavi, i to dobro, ni meni to nije baš najjasnije jer delim mišljenje jedne glumice da je ljubav super dokle god nema veze sa mnom, a ako nema veze sa mnom, ne vidim zašto ne bi mogla da ima veze sa drugima.)

: Možeš.

: Ostavio me dečko. Kaže ne mogu ja kad izadjem u grad da mislim. (Sad sam već skoro, mislim, baš sad dok pišem, sigurna da ju je ostavio da ne bi morao da joj kupi neku plavu ružu za dan zaljubljenih. Ne isplati se biti zaljubljen ako nemaš para.)

: A on inače misli?

: Ne razumem.

: Pa ne, da li on inače misli?

: Ne razumem.

 Još jedna slika:

Setila sam se da je dan zaljubljenih tek kad sam se približila cvećari i videla dobro već poznate uniformisane ruže. Em ti narede da je danas dan zaljubljenih i dan ljubavi i da moraš da voliš, em moraš kupiti i cvet, ako stoje kante ispred cvećare na kojima piše ovo su kante za cveće za dan zaljubljenih onda ti ništa ne preostaje nego da se ubediš da nekog voliš i da uzmeš najmanje isti cvet medju stotinom još i istijih. Dobar dan, vidi dan zaljubljenih! E pa ja najviše volim moju mamu i daćete mi ove ljubičaste margarete...izvinite, da li sam upala preko reda?...ne, ne, ja sam ušao iza vas...hteo sam jednu plavu ružu...taman da kažem ali ne, ne gospodine, plavu nikako...prodavačica pita hoćete li odavde da izaberete?...on odgovara ne, uzeću sa napolja.

Prvi post:

Do jedan već sam se bila posvadjala sa kim god sam mogla, malo sam i isterivala pravdu, kažu da to rade oni sa mesecom u vodoliji, mislim, ovo sa pravdom.

Otkazala sam Z čas, i Z mi se tačno u pet pojavila. Ali poslala sam ti poruku da ne dodješ...nije mi stigla poruka...onda sam besnela...čitav sat...znači, kad otkažeš čas to ti se dešava, nisam te za ove dve godine videla takvu, strašna si majke mi, super...smeje mi se Z...da sam znala da ćeš doći sredila bih stan, odnela bih ovaj toster iz dnevnog boravka u....nednevni boravak...hodom brata napaćenog odnosim žalosni toster...je l ti i dalje osećaj sa naočarima kao da su ti vezane ruke?...ne, sad se već osećam kao da sam u invalidskim kolicima, ne mogu ni da čitam ko čovek, slab mi digital zum...dogovaramo kontrolu za utorak 24. februar, do toliko ću izdržati...izvini što sam te zadržala...ma u redu je, da nisi bila ili bih jela ili bih otišla do kuće da nastavim da se svadjam.

Drugi post:

Ima sad već tri meseca kako sam rekla ja, ovu pesmu nemam...takvo što mogu samo ja da kažem, nehaj mi postaje već poslovičan...posledičan... ako imam ceo album i ako je ta pesma prva na albumu teško da baš nju nemam, neka pesma uvek mora biti prva i ne vidim zašto to ne bi bila baš ta. Kada je slušam napolju, onda se dam u brži hod, ponekad i u trk, stvarno, juče kad sam počela da trčim malo sam se i zabrinula, osećala sam se kao da sam joj ja naudila pa mene gone a nisam, ni ne znam ko joj je naudio, tačnije, znam ko joj je naudio taman koliko znam ko je i meni...jenny was a friend of mine...slušam je svakoga dana bar po pet puta, i gde god da krenem nigde se sva ne donesem.

Nosim naočare već pet dana, dva sata i trideset jedan minut. To kad spavam ne računam. a lažem, tek to računam. Šta mislim o tim naočarima i kako se osećam upravo sam rekla. Kupila sam i veštačke suze. Nagnem hirurški zelenu bočicu i čekam da mi kane smak sveta. Doktorka mi je pripisala veštačke suze, a i inače mi se prišiva štošta. Nestašica pravih, veštačke kupujem u prodavnici. Ako u bočici ima jedno oko pedeset suza, onda me košta oko devet dinara po suzi, nije ni skupo, džabe. Mogu da se ukapavam cele godine do mile volje ali ne. Piše ukapati jednu do dve po potrebi. Kolika su moja realna potraživanja? Mesečna. Godišnja. Dnevna. Dve su mi, sad već sigurno, previše, druga počne da mi se razliva po obrazu. Izeš ti oko koje ne može da primi više od jedne suze i to veštačke. Pa zar nije.

Odoh da kanem.

Ako sam dobro povezala, što veoma nije isključeno, da nisam, Raskin osudjuje savršenu simetriju, po njemu je to nedostatak prirode, nedostatak života. Po njemu sam ja nesposobna, a i po meni sam. Ne može se sve isplanirati, ne može. Rešim ja da besnim bar dva sata i onda mi ona pošalje poruku da mi je kupila kolač sa žutim filom i šlagom, pa ti onda besni, e ne možeš bez da si kreten a toliki još nisam...kažem još!

E onda on kaže da ja nisam površna, opet o meni, valjda ako se dobro zagledam u sebe i druge ću videti bolje...samo ti laži, lako se sebično biti...

E ovo volim baš, šta je to?...kakva glupost, kako mogu da volim, i još baš, ono što ne znam šta je...kako mogu da se plašim aviona ako nikad nisam u njega sela, gledaš ljude kako se oduzimaju po filmovima pa treba i ti, e jok, ne plašim dok ne sednem i ne vidim da treba da...treba da ne! Junački sam se držala...Golden Brown The Stranglers...možda se do sutra pretvori u srebro, ili rodijum...

Posle moja tri mutnovida dana u toku kojih sam bila prinudjena da više gledam u druge i da uopšte ne gledam u knjige, usledila su tri dana nesnosnih bolova u želucu, više sam pričala sa drugima, više sam grešila, više sebe osudjivala i eto ti ga. Često se pitam kako ljudi uopšte, naročito udate žene sa po kuku dece, uspevaju da isprate sve, i bolesne i zdrave, koji će se možda razboleti, i švalere i švalerke i potencijalne sve te, i ko ima redovnu stolicu i ko ima problema sa tim i tako...valjda kada si u svim tudjim krugovima ne moraš da budeš u svom, pa ti tako lakše.

Shvatila sam kroz bitter/sweet Jane's symphony da nas ima više koji se nikada nismo zapitali zašto se Gregor Samsa probudio kao buba, pa sam morala da isteram i to na čistac, nisam mogla da živim sa tim nejasnoćama (pa je l moraš da proveriš svakoga na blogu?...ne svakoga samo nekoga)...naprave od tebe žvotinju pa si im onda fuj i bljaks...dok sam to isterivala sinoć uspela sam i da se smirim...valjda kad čitam ne postoji opasnost da ću napraviti neku grešku, da ću nekog povrediti i da ću napraviti budalu od sebe, čega se najiskrenije više bojim i od paukova...

Obično mi pomoć stiže kad mi više  ni ne treba i to sa toliko strana da se pobrojati ne mogu. Sinoć sam posle smiraja na kome Kafki zahvaljujem, naletela na The Straight Story, mislim da mi je to najbolji film do sad, isplakala sam se kao da sam ja išla u potragu za bratom, mada, jesmo oboje bili u potrazi, zajedno smo tražili...Dan mi se ipak dostojanstveno završio a počeo je prosjački, bolno i bedno.

How are you doing?

Doing good!