margo

Prošlo je juče, nisam plakala, nisam pizdela, na red je došao Sartr, palamudi kao i Sabato ali me kopka pa ću izdurati do kraja nekako...

Jutro mi je najavilo najstrašniju pičkažu sa djacima jer sam opet u pms i neću imati živaca po sto puta u toku časa da ponavljam da se ne šetaju i da odbiju od prozora, tako i bilo, oko desetoro izbačeno, još toliko zvengova, ma, kad potegnem za tim pokletim dnevnikom sama bih se po sebi ispovraćala, rekla sam i direktoru da bih bacila bombu u školu, on se nasmejao i rekao ooo, koleginice vi ste još jedan bombaš...

Ono što me je držalo bile su četiri čokoladice kod kuće...zadnje je došlo kad meni ni do seksa nije, a sad ću se odvući do cfk da gledam rukomet...koji ću ja tamo...a da, idem da se smejem sa one dve...

Evo, dobro sam, ne pizdim ništa, od jutros sam dobro...u stvari, kad malo bolje razmislim, odoh da kupim nešto za jelo, koga još zanimaju izbacivači od dva metra i nežni dodiri

Pitao me tip hoćeš li da mi poziraš?...tip od dva i po metra…jel kao u titaniku…me ne, profil al može i kao u titaniku…jel to nepristojna ponuda…pristojne ni ne prihvatam…

Uh, opet tražim djavola…danas sam već zamišljala kako me teksaški trust mozgova vija od paščare do dvorišta da me bije svojom gluposti…haha…kao što rekoh ništa ne volim kao hemijske olovke, ajd , nije mi neki fetiš ali tako ti je to…sedim ja neki dan u paščari, kad  ispred mene neko zaboravio baš lepu hemijsku, ja rekoh ajd da je testiram, gledam onu šugavu mušemu kao da samo u najbednijem bircuzu pa napisah mi smo ovde najveći seljaci…ulazim danas u psetarnik kad koleginica moraćemo to alkoholom…ja pitam šta a ona sa sve parom na nos i uši govori pa ovo što je neko napisao…i nisu me provalili iako samo direktorka i ja kosimo u levo

Pošto mi se nepodnošljivi termin pomerio od pet do sedam na od pola tri do pola četiri morala sam da se potrudim da zaspim, malo mi lakše kad se častim rasterećenim satom  u toku dana...ne znam ni da li sam uspela da zaspim, trešti onaj moj hip hop ili šta li je....uzdah i bauljanje po kauču, preko stolice na vrćenje pa do stola (joj, ko će sad da gnjavi pa još sad)...meni pa još moje trenutno najdraže ćao ili zdravo, ne znam još kako se javlja tim odmerenim  veselim  glasom...jel gledaš onu seriju izgubljeni...ne, ja gledam the lost...ajd ne lupetaj, nisu izgubljeni nego su the lost i nemoj stalno da mi  upa...dobro ne...nem...ali kako...da upadaš u reč...koja sezona...the first season...joooj kakav si...baš joj kakav je...ali  moj je i samo nek ostane moj, malo sam ga ćapila...

Moram da odem da prošetam, moram da pozovem tetku, znam da će me umiriti, miri nisam ni javila da se ne sekira i da joj ne upropastim zimovanje, znam da bi odmah počela da plače, u pravu je on kad kaže da se ništa ne očekuje a sve što dobiješ ti je  čist plus i nagrada...ajd, proći će i ovo

Ajde Jelo, nema plakanja...kakvo plakanje, samo me gledaj...a baš smo se svi bili obradovali, trebalo je da budem najbolja tetka na svetu jednoj maloj devici...provukli smo se do sobe, ne plače više i smirila se, on je drži za ruku, ona ga mazi po obrazu i govori možda nije bilo pravo vreme...da su je pregledali bar još jednom možda bi i bilo sve uredu, ovako, moj tata ipak zna najbolje čim ju je prepustio onoj gaduri, gde su mu sada te veze i poznanstva koja su samo u  njegovoj glavi, gde su...

Šta ti je ljubav, šta ti je sve to, nemaM pojma, ali volim Britney i takvu ćelavu, volim što se danas nijednom nisam rasplakala, volim hey oh u toj pesmi, volim svojega kvekvea a dokle ću nem pojma... idemo malo gypsi, sve vas volim večeras Ou!

Hvala ti mnogo na tome što si me opet podsetio koliko te mrzim.

Malopre se povela, sticajem neprijatnih okolnosti, priča o ginekolozima kod nas u selu. Na pomen jednog prezimena rekla sam da toj gaduri ne bih dala da mi se približi ni na pedeset metara, na to je moj otac rekao da nikoga ne zanima moje mišljenje i da ono ništa ne znači. Trenutno je neko koga puno volim u rukama iste te gadure i koliko sam nesrećna zbog nje toliko me je strah što joj je zapala baš ona, mama je takodje pre nekoliko meseci bila kod nje na pregled i sama mi je rekla da je bila toliko gruba da je mislila da je počela da joj radi abortus.

Moj prvi pregled kod ginekologa obavila je ona, bila je toliko gruba i drska da sam se u pola pregleda rasplakala i počela da se otimam jer nisam to mogla više da izdržim, narednih nedelju dana sam se trzala pri samoj pomisli na nju, sada kad treba da idem na pregled, odem kod moje doktorice u čačku koja ljubazno popriča sa mnom, pregleda me tako da bih na takve preglede mogla da idem svakog dana i koja kod mene nije zapazila apsolutno ništa nenormalno u ponašanju...

Moj tata, koji nikada, ali nikada nije bio na mojoj strani, samo je rekao da on ima saznanja da sam se ponašala nenormalno tokom tog pregleda i da se zapitam šta je sa mnom, nije problem u tome što ja njega mrzim, problem je u tome što ja ne mogu da se oslobodim te mržnje ni prema drugim muškarcima, jako mi je bitno da sam bolja i jača od svakog od njih, da pokažem da će biti kažnjeni za svaki propust nada mnom...muškarci vole nezaštićene, ja prosto nikad ne bih ni dovela sebe u situaciju da me neko štiti...kako se osloboditi toga? Dokle god se budem branila niko mi se neće približiti a ja sam navikla da se branim od malih nogu...meni je potreban muškarac ali odnos mržnje i potrebe u mom slučaju je u nevidjenoj nesrazmeri...

...u tesnoj školjci od krvi i mesa...fali mi fali mi fali mi...samo da se što pre zaspi...ma šta ti uostalom znaš, nemaš ti pojma...uh

: Ti se otvaraš kao cvet , dok ja slećem kao pčelica...

: Booooooc....

: Boc boc...

: Na tvoje latice...

: Dve?

: Dve...

: Ružičaste?

: Aha...

Ko o čemu margo o debeljku...

Kao što sam već pomenula, juče sam propisno spičena, napadnuta je moja iskrenost, nedostatak diplomatisanja, to što kad želim nekog da poljubim ja to i uradim umesto da se femkam i dajem sebi na ceni, da, nisam mogla da objasnim da se nema vremena u životu za odbijanje dragocenih poljubaca i dodira, ili barem ja u ovoj šupi od sela ne mogu sebi da dozvolim taj luksuz, naravno ubedjivao me je da ne fantaziram i da takav muškarac koji bi bio za mene ne postoji, da je trebalo da se udam kad sam imala prilike i da bi svejedno to bilo pre ili kasnije sranje od života ma ko da je u pitanju...jesam li luda što neću da živim sa osobom koju ne volim i što mi treba neko kime ću se ponositi, da jesam izgleda, ovi što prihvataju sve kako je, ne plaču i ne busaju se kao ja, doimaju se čak vrlo zadovoljno, sa sve svojim roze karminima i wauuuuu uzvicima...

Otišle smo u šetnju, stižemo do kraja jedne od tri ulice koje imamo, napukle fasade, mrtvilo, iz kola ispred jedne trafike pred zatvaranje iskukava merlin lelooo, ti ne znaš...dajte mi koji sitni kolač i misliću da sam sebi došla na treće jutro, prelazim ulicu, četiri ženske na štiklama, u crnom, izgledaju kao komandosi, posle ćao shvatam da su mi  to učenice i da ih nikad ne bih poznala, njišu svoje guzičice i zgražaju se kad me u školi vide sa nekom knjigom u ruci, omiljena nepročitana knjiga im je čiča glorijo i tako...

Za sad imam samo dve ideje kako ću dalje ali biće mi potrebno puno sreće i nezanemarljiva pomoć, no...vidjećemo...

I danas sam spičena, ja uporno ponavljam da ne znam i da ne mogu sama a oni uporno ponavljaju moraš sama, ne umem, moraš, ne umem, moraš...

I onda ti tako pripadne slatko kad ne očekuješ, jest da uvek očekujem ali nekad se zalomi da ne...nasce jeste li zaljubljeni aaaaaaaa, zacrvenela se...

Os, ovo je za vas pruža mi koverticu improvizovanu od papirića prima: jelena moje prezime(Lara Kroft) pa kad se odviju dve strane, njegov os, pa valjda očekivani moj os i tekst za najbolju nastavnicu u texasu a i šire srećan dan zaljubljenih želi vam Doka( Bruce Lee ili Stiven Sigal) kako god preškrabano hoćeš pa ispravljeno hoćete...

Suština te moje opičene osobe je ljubav, strast, poštovanje i nežnosti i da se uči sve i svašta, sad je trenutno sticaj okolnosti takav da sam počela da bistrim razne načine odbrane u košarci, i to mi je super, pamtim sve što mogu...preterano sam lajava, mrzim mlake stvari, mlaka osećanja, preterano provociram valjda da nadoknadim neki svoj nedostatak i tako, ima svega...

I ne prihvataju me...većina, juče sam otišla  u pepsi službu, pedagog je kardinal rišelje a psiholog je alkoholičar, otišla sam da pitam kako bi moglo da se organizuje nastava za učenike koji značajno štrče iz engleskog u odnosu na druge, rekle su da je predlog divan i da bi trebalo oformiti sekciju...

Danas mi jedan kolega u najstrožem poverenju govori, kolega koji mi je prijatelj, zato valjda i raspolaže tom informacijom, da je pedagogica otišla kod zamenika direktora i rekla da bi me trebalo prebaciti da radim u osnovnu školu jer nisam sposobna za rad u srednjoj...

Moraću odmaći kompjuter od zida pa da džogiram oko njega, dako se ubačim u električno polje, masa puta ubrzanje, pa energija, bilo bi svega, od svastikinog buta pa do plave zvezde a o krugu da ni ne pričamo...volim te do neba...

Danas mi je opet održano predavanje ako svi tako moraš i ti, moraš da prihvatiš da je to tako i da ne očekuješ tako strahovito mnogo, ako ne možeš da ih pobediš pridruži se...ja odgovaram skoro već kroz suze a nema smisla plakati na ulici, mada mi ni to nije strano, da ja od sveg srca želim da se pridružim ali ne mogu protiv sebe, kako da ubedim sebe da ako volim gust mlečni sladoled mogu da se zadovoljim i onim ledenim popišankom na štapiću, koji kao ima neki ukusić...

Znaš kakav mi je osećaj, kao da me neko draži satima i satima a nikako da nadje milimetar pravog mesta pa da svršim za sekund umesto što se patim i patim, i raspalila sam se i luda sam i na granici sam ljudskog razuma...to je već ono stanje kad prizivam scene u kojima ljude smiruju elektrošokovima mada sumnjam da bi me i oni dozvali pameti...

U petak se približavam kapiji, viri nekoliko centimetara Grickove njuške a dva kera se vrzmaju oko nje, kao da je vidim, znam da repom briše po betonu i da je van sebe, kerovi se udaljavaju od njuške i  prilaze mi a Gricko počinje da cvili, kerovi se kao po komandi vraćaju...produžavam do škole jer ako se oglasim ne daj ti Bože...

I kažeš da se pridružim, ja ti ponudim ogromno srce, da ga podelimo, da uživamo i da mi malo olakšaš toliki teret a ti na moju ponudu odgovaraš misim, ono, a šta ću s njim?...jel takvim ljudima treba da se prudružim?...

Nemam sebe, to nemam, upravu si...juče su me razvlačili na sve strane i prijalo mi je...jelena je upisala fakultet i došla da joj se nešto malo objasni, ja objašnjavam, ona klima glavom, ponavlja, razilazimo se na hodniku i ja joj dobacujem i nemoj slučajno, ali slučajno, zapamti dobro, da propustiš neku dobro priliku samo zato što si sad sa ovim nesrećnikom, znaš i sama da niko ne može da ga smisli...to je zato što vas je muvao na maturskom...nema to veze samo budi pametna...

Onda mi je mali čobo pričao zašto se više ne druži sa strajom, čobo je bio nula iz engleskog ali mi je jako simpatičan pa eto, sad ima pet, pa kad se stalno trudi...a onaj što mi peva neko te ima noćas mi je je prišao i rekao da mi je narezao sve što postoji od van goga i ubaciće mi u sanduče...tako se redjalo sve vreme a kad sam došla kući, ostala sama...ništa, kao da sam se ugasila, malo knjiga, malo...onako da se smirim, malo u suštini ničega...da, upravu si.

Pazi, ja da sa tim telesnim nemam problem, superžena bih bila, ma ne može na to niko da ostane ravnodušan, niko kome bar malo krvi strujne kroz tamo gde treba...srce...

Pa ne znam kakav pajser da je u pitanju, ali mora da se oseti baš baš dobro kada zavuče prste u gaćice i napipa toplo, meko, vlažno, ne, kažem ti, otpornost na takvo što ne postoji...ili otpornost na mene...

Ne možeš ti da budeš ravnodušan na žensko biće koje se stidi i stidi i odguruje dodir u stidu a onda se na pravi dodir pretvara u ženu koja je željna do iznemoglosti, kažem ti, takav se nije rodio...ne znam kako da se ponašam, šta da očekujem, kakva transformacija, meni je to super...ne radim to namerno, ja sam nemoguća znam...

A sećaš se kad si stala gola ispred mene, i pitala me da li imaš široke kukove?...da...e pogrešio sam tad, trebalo je da se spustim i da ližem i ližem...

Ili ništa u meni ili se svašta uskomeša pa letim kao kesa iz američke lepote...

Da li znaš kako se zove ova biljka?...ne...e to ti je švaler, noću mu se pomeraju listovi, jednom mi tako sedimo i nešto poče da šušti, kad ono listovi...

Ja ću stalno da ti šuštim, samo budi dobar, čitam o stilskim figurama, možeš jedan tekstić da posmatraš iz više od sto uglova, da ublažiš, da naglasiš, da dodaš zvuk, da oduzmeš boju, da promeniš vreme, litota, homeoptoton, možeš šta hoćeš a sa mnom ne moraš ništa od toga...ne moraš ni da me tumačiš, ja ću sve da ti olakšam...volim te, to znači da te volim, da volim da sam s tobom, da volim da te njuškam jer mi se svidja ukus i miris tvog lica, te tvoje smešne facice...želim te, to znači da te želim u sebi, jer mi je potrebno da te osetim u sebi, ne, to ne znači da spavam s kim stignem jer ta cifra ne bi bila tako smešno mala, želim baš tebe...nije mi dobro, to znači da sam bolesna i da želim da me sutra nazoveš da vidiš kako sam...želim da te upoznam...to znači da mislim da si ti jedan dobar čovek i da želim da ti pružim ruku, to ne znači da hoću da te karam niti da si ti robby williams pa da digneš nos do neba...

Eto, mrzim čangrizave ženturače, muški su kao jednostavni, kola, telefoni, fudbal, perorezi, pa opravka kola, pa još bolji telefon, pa kladionica, pa...a mi žene zanovetamo, ljutimo se, stalno nam nešto fali, pa fali mi ljubav, da znam da sam ti tu negde, briga me da li ćeš da nosiš tu smešnu košulju, da srčeš kafu, da se hvataš za dole, neću o tome, ali ja moram biti na prvom mestu, ja uvek moram biti najvažnija, moram, to će ti svaka misliti samo što će se neka pretvarati da joj nije važno, meni jeste...

Sve je to ništa

Ne treba mi puno i ti ćeš mi to dati. Jednu tvoju majicu, neku koja nije uz vrat da me ne steže, neku ispod  koje će mi sevati gaćice, neku da je nosim preko potokošulje ali bez grdunjaka,  i onda ću da se ugnjezdim pored tebe a ti ćeš da me maziš po ruci, po stomaku i po tamo gde ti ja polako odvedem ruku...i onda ću da odem do kupatila a ti ćeš posle samo tri minuta tiho da pokucaš, i pitaćeš me da li sam dobro i zašto sam se toliko zadržala...i neću ti biti odvratna jer ti vidiš i razumeš da sam željna svega...

Trebalo je da dodju dve tetke, ukebale su me na kapiji...i? jel ima šta novo?...ono, tu i tamo, šta da vam kažem akcija i samo akcija...slušaj, nemoj da se zezaš, onaj mali, banjov je baš dobar, nema fakultet ali mesa ćete  uvek imati, a ti fino da se doteraš i da odeš u mesaru, fino kulturno i da se ne kliberiš ko budala...jes jes tetka, već vidim kako ulazim i u zanosu mu govorim imate svinjske nogice? a on odgovara jok stojim na k...cu...

Danas druga priča, kaže mi mama u poverenju, najstrožem naravno koje zahteva razmak od pet centimetara...pitala je majka od kuma sa sestrine svadbe da li ima neka devojka za njenog sina, kaže maja eto, da je jelena normalnija mogla bi ona ali ona bi ga prestravila...eto, ni a nije reka a već je uteka...

... otišla sam samo dva minuta da kupim sok, završila sam tako što sam se sa jednim pesnikom raspravljala dvadeset minuta na ulici, kaže bez čega se ne bi moglo u ljubavi?ruku...usta...ruku...usta...ruku...ust...dosta!!...hajde da ti kažem još jednu pesmu...jel dugačka?boli me stomak...jesi li dobila?...odjednom postidjena odgovaram jesam...nije, kratka je, najkraća pesma, tri reči ruko, luko, ljubavi, zamisli kad neko raširi ruke ovako šta sve unutra može da stane...odlazim nekako...ah...

Šta si se stisla?...sama sebi govorim vezano za postove ovih dana, nešto mi se ne da, možda se i jesam stisla, možda konačno ne treba niko da zna šta se sa mnom dešava...

Možda stvarno došlo vreme da se ćuti, da se ne da do sebe...smućkano mi u  glavi svega i svakoga...istrajavam u aerobiku i kuglanju, aerobik mi je kritičan jer ne moram da se koncentrišem, sinoć sam se par puta zamislila na strunjači i zaboravila na vežbe, kuglanje je bolje, ne može dobro da se kugla ako nisi koncentrisan...bežim od sebe i to mi uspeva...neću bre ništa da mislim!...ali zagrljaj ti ne odbijam, toliko utrnuti nikad neću...