margo

Ne znam ko se osećao kao veći glupander, ili što bi trsti tako sočno napisao polupander, jutros kad sam išla da odsedim dva sata na dopunskoj, da li moji djaci ili ja. Nešto mi govori da sam to ipak  bila ja. Dodatno sam se osećala glupo zbog crvene kape, da se razumemo, meni crvena kapa ne stoji i tačka. Otišla sam da kupim belu kapu i izašla sa belom jaknom u kesi.Ovo počinje da liči na vic o cigi kad  je hteo da pravi pitu... Potraga za belom kapom ostaje...slabo nešto imamo belih pogledaću sutra na još par mesta, bela? pa dobro, može i plava, ili...

sedim u praznoj učionici i čitam još preostalih dvanaest strana, nešto se prisećam moli flanders i srca tame, nesvarljiva mi je bila druga a prva me je strašno nervirala, drugu bih sad čitala sve u šesnaest a još mi bibliotekarka kaže da ima jednu divnu zabavnu knjigu za mene, sećam se da sam joj najljubaznije odgovorila nečim što je počinjalo sa manite me se zab... pošto nisam kao većina cica koje odlepe na samo pominjanje kupovine, toliko razmišljanje o beloj kapi već poprima simbolički značaj...vodi direktno u jebala te bela kapa

Došla su mi tri djaka, prvi je rekao da će mi dati deset minuta, treći se zadržao kratko, drugi je poslušno čitao neke pasuse...dok je mucao o šekspiru, da se razumemo šekspir je faca ali kad ga čita neko kome se mama prostituiše na autoputu i ko nema šta da jede onda je šekspir smejurija...gde sam ono stala? A da, bela kapa...

Pokazala sam joj svoj novi parfem. Pomirisala ga je i rekla pa da, ti si tako nježna, ide uz tebe...često čujem to, kako sam nežna, kako mi je plavo lepo stajalo jer sam nežna ali kako mi je i smedje dobro, onda se zapitam, onda mi čudno, toliko sam se stopila sa natezanjem sa djacima da mi uvek bude čudno da me ma ko tako doživljava a svi me tako doživljavaju.

Malopre sam išla da se svadjam sa radnicima na gradilištu, nemam grejanje u zgradi već dva dana jer se pravi milionita banka u ovom selu...pola radnika su mi djaci...alo bre, niko od vas nije imao keca, šta je bre ovo...do you speak english, malo ladno a? trčite oko zgrade...trčim od preksinoć!...biće za jedno sat sat i po ne brinite...

Analiziram sad tekst jedne pesme...dobro, dobro, ma ne mogu da analiziram, nek bude da se pesma odnosi na mene i da me puno voli.

Samu sam sebe  nasmejala jutros. Napolju je tako ružno da sam prvi svoj osmeh očekivala negde sutra oko podne.Kupila politiku, rešavam ukrštene reči, ne znam jedino bivši bokser soni i ne mogu da se setim glavnog grada pakistana. Okrećem deo na kojem piše franšize...ne znam ni otprilike šta to znači i dok razmišljam da li da skoknem po prometeja na polici pomislim ček, to nema veze sa štrumfizlama?

Nije nego smo mi tako naučeni. Da ne pokazujemo. Sestra je često vrlo smešna  kako koluta očima kada se priča o cveću, nema gen za cveće i to ti je, ne daj bože da joj kupiš neki buketić vidi šta sam dobila kitu!...i kolutanje može da počne...i kako da joj kupim cveće kad je pajser, medjutim ja kupila...s obzirom na trenutne okolnosti obradovala se...ali je opet buketić stavila na frižider i vidi ga samo kad pere sudove...nas dve smo različite, ja bih ga, da prostiš, stavila tako da mi oči izbije...obradovala se ali bi joj neko saksijsko bolje pasovalo, ma ona tek za saksijsko nije ali setih se ja neke lozice u saksiji veličine čaše od jogurta pa reko da uzmem to...

Koliko ono beše...250 dinara, u novčaniku imam 230, ne znam zašto ali napade obradovavanja najčešće dobijem kada mi za to treba poslednji dinar...treba njoj da vratim neki kusur, dobro, uzeću od nje 20 dinara, ali opet mi je glupo, poklon ali da ti doda taj neko kome kupuješ, mislim fora kao i za bestseler časopis...uz broj poklon knjiga nije tačno, uz knjigu broj na poklon...

Ja u cvećaru, pored nazovi saksijice stoji kartončić i piše 180, jao radosti...sad bi moja mama rekla ima boga pa da je ko makovo zrno...pružam kesu sa cvećem je l to za mene, jaooo što je fino, dragi stavi tamo u prozor...stavlja saksijicu u tanjirić iz kojeg provoruje nešto što ni ne vidiš bez da zabiješ nos...premestićemo to za koji dan...ja objavljujem da sam u žurbi jer imam zakazan burek kod mame...kao i ja imam gde da odem...takoreći imam obavezu...

Prema poslednjim saznanjima iz prve ruke koja se vrlo kose sa saznanjima našeg seksologa toševskog, koji zna baš da pretera kao i žena od marića u proseravanju, i koji tvrdi da je samo kod žena sve smišljeno u napred čak i premeštanje sa jedne fotelje na drugu, ova dvojica kažu da nisu samo žene koje sve analiziraju u beskraj, mislim, super što su me obavestili jer se izgleda ne može jeftino proći uvek...sve vide, sve pamte pa se ti samo oprobaj...

Čitam nešto na blagoju, dali nam pravilnik kako da nam blog bude posećen i redovno čitan, jedan od saveta je da se redovno komentariše...imam problem sa komentarisanjem uopšte, jedan me i optužio da ignorišem i da sam nevaspitana...

Da te pitam ja nešto, zar ti se ne čini da kada žensko ostavi komentar kod nekoga tipa da time traži djavola...pročitam ja na prepade po tri reda, prvi, u sredini i poslednji, pa i malo više od toga ako me ova tri zainteresuju, dobro lažem, pročitam ta tri...mogu da ostavim smislen komentar, mislim, ako sam mogla na osnovu prve tri strane lektire da dam analizu likova bar za četvorku komentar nije problem...ja se taman zaletim a onda počnem da kontam a šta ako pošalje pp, pa onda počne da me muva pa ovo pa ono i odustanem, mislim, ostavila sam komentar, tu sam, to je kao da sam rekla juhu blogere tu sam, viš kako smo lepi i moj blog i ja...ovaj post je trebalo da bude o tome kako se bojim da dobroj drugarici odgovorim na mail jer mi je baksuz i o tome kako nekome nisam odgovorila na pp jer nisam htela da potpirujem djavola...i kako sam sad na raspustu i kako mi se Gricko smrzava u dvorištu...

Kada se uzme u obzir, sad nemam izgovor što pišem ovde, moja opsednutost čitanjem, i potragom za smislenošću svega, mogu ti reći da se ja odlično snalazim, bilo bi za očekivati da sam kompletni bogalj.

Zamalo da se potuku na času, ne znam zašto ali uvek imam potrebu da tražim djavola u takvim situacijama...umesto da ih uredno pošaljem u pepsi službu ili na turu urlanja našega novog direktora koje zna da bude urnebesno smešno, inače, direktora sam i prestala da zovem da interveniše jer umrem od smeha kad počne da vrišti, ja sam rekla gospodo raspravite to na hodniku i povedite jednog očevica da nam posle prepriča kako je bilo, ovde je strašno dosadno...vratili su se posle šest sekudno i smejali se ...

Kupila sam parfem, ali ne pre nego što sam uzela još tri knjige iz biblioteke, kao da mi kararazmazovi i Čehov i još čitav buljuk nisu dosta...parfem, pošto sam, kao i uvek, rame uz rame sa progresom je gucci i envy me...nemam baš običaj da se zaljubljujem u stvari ali to je bila momentalna ljubav na prvi njuh... ipak sam ja curica htela to ili ne.

Sramota. Više ni ne znam koji mi je ovo dan da pokušavam da objavim post, ili mi ne radi net, ili mi ne radim ja i slično. kada mi je net proradio onda sad ne radi blagoje a onda mi je prestao i raditi net pa sam čekala, negde se pisati mora.

Upala sam u strašnu depresiju dva dana. pretpostavljam da depresivne ljude šiba sve oko njih a kod mene jok, tučem se po sebi ko luda. pita me kolega šta me muči, ne veruje da ne mogu da mu to sročim, ne verujem ni ja, džaba ti sve knjige kad ne možeš da kažeš boli me to ti to.

dosta je bilo. ne mogu više da se vadim na ovo i na ono, znaš sad sam se već i sebi smučila. tako više neće moći, rekla sam mu da me muči što imam utisak da nešto propuštam, e onda sam skontala da ja zapravo vrlo nerazumno živim u ubedjenju da neko ima pravilnik koji čekira stavke moga života i kaže jelena današnji dan nije proživela kako treba ili danas je bila blizu da preživi dan kako treba...suludo, niko nema taj pravilnik, živim po uzoru na samu sebe...

uzela karamazove iz školske biblioteke, pitaju iza ledja  šta je uzela jelena, kolega dobacuje uzela je ono što se ne uzima u ovoj biblioteci...pitam se da li to mora baš toliko i tako, nije ni čudo što stalno sanjam da letim...onaj deo sa držanjem bombe u ruci još nisam shvatila ali radim na tome, ma neću ni da radim boli me dupe, ne moram sve da znam i ne moram sve da razjasnim, danas sam radila prizemnu stvar i išla sam u potragu za parfemom koji bi mi se dopao, mislim, rekla sam da sam seljanka, malo sam rešila da se raseljačim, zasad mi bossovi pašu pa sad videćemo...

Kad malo bolje razmislim, a uporno razmišljam šta je ono što je mene najviše pogodilo kod ovog bloga, oko kojeg i dalje oblećem sa osećajem nekoga ko je navikao da puši vinston pa mu uvalili onaj nesrećni ronhil, dolazim do zaključka da mi jako fali ono crvenim slovima novih poruka (1) mada sam to slabo vidjala ali sam se i na to navikla, fali mi ono oš sad da mi daš svoj broj? ...šta će ti moj broj?...da te pitam koji ti je moj...fali mi ono sa refererima, mada je najčešći bio tipa veliki k..čevi...analni seks i tako...ne znam šta da ti kažem...ali stvarno ne znam, pišem na blagoju, što mi tek kretenski zvuči ali mi ni to nije to..trebalo bi se nabaviti malo života...fali mi onaj blog busted na koji sam retko dobijala ponata i s punim pravom jer nisam zaslužila kao neko ko se slabo druži ali opet milo mi bilo kad se vidim tamo...nikada nisam glasala za sebe a ko god da je fala mu...i tako, kao što rekoh trebalo bi se nabaviti malo života svoga, maniti se tudjih

Trebalo bi da napišem nešto iskreno, ne, ne bi trebalo da pišem uopšte ali pošto ne mogu baš od svega da se izlečim odjednom onda...imam nekih i osećanja i svačega nešto ali...ma nemam...

Pita me čobo neki dan, e da, vidiš čobo ga zovu zato što je kao mali čuvao nekog psa...nasce, kako da prevedem ovo bajsikl or bajk?kako? bicikl ili...kako ću ovo bajk, motor?...čobo ne lupetaj, motor je motor a bajk je bajk...pa kako ću onda da prevedem, neću valjda bajs...e taman ćeš bajs...pi je prevodimo u fazonu brate kale nema te više još uvek si u našim srcima i dalje kucaš tika taka taka tika...(ako sam nešto zeznula još nemam položeno iz uredjivanja i brisanja)

Hajd pa šta mi bog da. Koliko sam se vezala za blog shvatila sam tek kad sam ugledala nazovi izgled novog bloga. Ma daj molim te. Ko je još vidio da se ljudi spajaju, i nalaze i druĹže, pa dobro padne i po neki seks, na crnoj sivoj i kao na malo narandĹžaste da ti zamaĹže oÄ?i. Meni je ovaj novi izgled najblaĹže reÄ?eno grozan a da pišem po nekim ajovima egovima ili šta su veÄ? fala ti.
Zato predlaĹžem da, pošto su mišljenja vrlo jednoglasna da je moj blog najlepši, ne zato što je moj nego zato što je stvarno najlepši a i što je Ĺživotnije i strastvenije od crvene boje i krvi, da margo bude podloga novog bloga, eto, mani me se malih svemiraca i budalaština. Baš smo za svemirce, veÄ?ina nas je u dozvoljenom i nedozvoljenom minusu i mašta o kulenu i Ä?ajnoj kao da je kavijar. Zajebi svemirce!!!