margo

Priznajem da sam se patološki plašila ovog 31. decembra, već mesecima legnem da spavam i plašim se, udahnem pa kao da ne smem da izdahnem, sećam se prošlog, sećam se svakog detalja, svake poruke, sećam se dobijene inekcije dok se vraćam kroz pust grad treskajući dupe na maminom rasturenom biciklu, tad mi je sve bilo lepo, bila sam jako bolesna a nisam bila bolesna uopšte, sećam se i kako sam prosula sok od borovnice u fotelju dok sam se gicala uz robija vilijamsa, bila sam srećna i nervozna, sada kada je  konačno došao taj dan imam utisak da ovaj post ne pišem ja...

Znaš, nije djavo tako crn, navikla sam da se držim za druge pa makar oni i bili pogrešni, nisam nijednu poruku od nekog muškarca dobila već dva meseca, dopisujem se sa mamom i mirom, daleko mi manje nervozu izaziva mamina poruka dovucaj se na ručak majka ti ne radi ili sestrina koliko vati ima tvo fen?...jel da da bi bilo debilno žaliti za tim što te niko ne sekira, što ne provodim dane opipavajući puls svom ružnom soni eriksonu...

Jutros sam otvorila blog, opet konstatovala da me više unesrećuje nego raduje, i kada sam već počela da padam u omanje očajanje setih se...pa mau mi je sinoć donela borata...

I got the clock radio he can not afford it, great success...

I got the balls,many cannot afford it...

Znam da ćeš mi pomoći, pomaže mi i sama pomisao...malo mi je jasnije, zahvaljujući tebi i meni...

Ponovilo se nešto što se već godinama ponavlja, krenuo je da me poljubi, nije to bilo ljubljenje, to je bilo kljuckanje, to je bio prestani više poljubac, poljubac bez sočnog jezika koji podrhtava na vrhu onog drugog jezika, po mogućstvu baš mog nije poljubac, to je moj bes pred zadavljivanje golim slabim rukama...onda spušta moju ruku na njegovu muškost na izlasku, držim je, on je gnječi svojom rukom, moj ruku, ja kao bogalj sedim... dosta je bilo, ja to neću više, ne uživam, ne prija mi, ne prija mi! Zar to tako zvuči kad se izgovori? Ti si nezainteresovana za seks...(Ja sam samo nezainteresovana za seks sa tobom)...on sedi i gleda dole, ja gledam u njega, koji mi je ovo muškarac po redu  koji ovako sedi i gleda u pod? Zar ti se ne čini da se ovde nešto ponavlja? Ponavlja se moj pogrešan izbor, namerno vršim loš odabir da bih imala dokaze da nemam sreće u ljubavi, da mi se stalno ponavljaju loše stvari jer ja prosto nemam sreće...Sinoć sam nešto rekla i brzo shvatila da ona prava ja to nikada ne bi rekla, kada sam priznala sebi šta bi stvarno  ja ja rekla, bilo mi je lakše, i to je nešto za početak...

Spominjala sam ti da mi je tata stalno govorio da grešim , e pa ja sam nesvesno usvojila mehanizam da radim suprotno od onoga što stvarno mislim, ako je ono što radim pogrešno onda je suprotono od toga ispravno, i sada kada hoću da kažem da je lepo od mire što  će mi doneti jelku, ja joj govorim da mi ne treba to sranje,a donela mi ju je, okitila je plavim i srebrnim ukrasima, znaš li kako je lepa ne prestajem da je gledam, znaš koliko se radujem šljaštećim drangulijama...Kada žele da me vide golu ja se stidim, onda stisnem zube i kažem da mi to nije nikakav problem, u stvari ja sam gola i pre nego što izgovorim skraćenu verziju nema roblema, i govorim ej, jesam li se lepo izdepilirala....

Zar ti se ne čini da je pomalo čudno da neko ko toliko pomamno misli i govori o seksu neprekidno, bi zapravo ubio za jedan dobar seks, ej, ja ne znam šta je to, pričam stalno o nečemu u šta se ne razumem...

Znaš li šta mi je još čudno, možda sam ti pominjala da mrzim prepotentne ljude, neki dan se ta mržnja pretvorila u takav ludački bes da sam se sva tresla, i konačno sam shvatila da nisu drugi problem već ja, ne želim ja da ugasim prepotenciju u njima nego u sebi, pa šta sam drugo do prepotentna kad počnem kako mi ovaj ili onaj  ne odgovara zato što nije najlepši, najpametniji ...šta sam ja jebo te? Parametar savršenstva? Ako hoću savršenog onda verovatno mislim za sebe da sam savršena a sve sam samo ne to... evo, ja ću nastaviti sa otklanjanjem kvarova, vraćam se, nije me bilo jako dugo

Ja sam verovatno jedina na ovom blogu koja  nameri da napiše jednu stvar a napiše totalno desetu dok mehanizmi zatrpavanja neželjenog rade ko nuklearke, pošto sam se tek malopre setila šta sam htela sinoć, da ispljunem to pa da nastavim da čitam ono što sam počela...

Pominjala sam negde u prvim postovima, davno obrisanim jednog tipa, od moje sestre dragog dobar drug, hoće da se upozna sa mnom, jer je sestrin dragi besprekorno procenio da bismo bili super par, otišla sam u ns da se upoznamo, ono što mi je bilo super na njemu bila je visina nad visinama ali zato njemu na meni nije bilo čak ni osrednje ništa, pogledao me je i okrenuo glavu od mene kao da sam šugava...tek posle nekih desetak dana mi je sejin dragi rekao da je tip pokušavao da preboli devojku koja ga je šutnula i koja je visoka,  prezgodna košarkašica...baš me je zabolelo, ne zato što je tip super jer nije već zato što je svesno išao na to da se poigra mnome da bi bar malo odvratio pažnju od te devojke koja mi je pomenuta kao ma, bio je kratko s nekom ali mu ona ništa ne znači...razbolela sam se posle toga i posle nekih pola godine uletela u potpuno istu situaciju...maaaalo smo se vidjaliiiii, više se ni ne sećam kaaaako izgleda...pa me šutnuo preko noći, nemam drugo objašnjenje bez da je još jedan pokušao da preboli žensku pored mene pa mu nije pošlo za rukom pri čemu se ja tu vodim pod ma konju jebe...

Ne bih se toga ni setila da dragi i sestra nisu pominjali da u petak idu na neku fensi svadbu, ne znam ni što sam pitala ko se ženi jer najčešće ne pitam ništa...počeli su da se smeškaju i tek onda sam ukapirala, da se nisu nasmejali verovatno bih i zaboravila da sam išta pitala, ja kakva sam ne bi ni primetila da mi nisu ni odgovorili...

Pokušavam svim silama da ne propušim u ovih nekoliko dana, makar do božića i trudim se da svedem misaonu aktivnost na minimum barem kad se radi o muškarcima, mira zna da ne sme da pominje novu godinu, mada doneće mi malu jelku, okitiće je umesto mene i staviti na moj radni sto, moram da imam jelku kaže ona...

I sve se to da izdurat ali sinoć kad mi je sestra rekla da hajde da ti i mira idete  sa nama za novu godinu na trg u novom sadu, ne moramo mi da budemo s njim i njegovom ženom, biće super...završila sam joj farbanje kose i izašla iz njihovog stana pravo u pizdu materinu ali u njoj nisam kupila cigarete

Juče su mi ceo dan u stanu bili sestrin dragi i sestra, skidali su neku muziku, onda je bila mira, došla, otišla...prala sam sto šolja od čaja i razmišljala, nisam mogla da verujem da ne moram ni sa kim da se svadjam oko svadja, kompjutera, muzike koju ću da slušam ili one koju silom prilika moram da slušam, na ekranu mi je veliki ljubičasti cvet, muzika je norah jones, za divno čudo ipak postoji po nešto što me smiruje, ona mi odgovara, ona i enya, mike oldfield...

Nisam navikla da budem opuštena, počela sam da se pitam da li sam zaslužila da je ovako dobro...pa i jeste dobro sve dok mi se ne pomene doček nove godine i onih par stotina praznika koji je slede, sve je dobro dok ne moram da spavam s nekim koga ne volim i zbog koga mrzim sebe pa sve ostale, nemam ja puno slabih tačaka, samo par...sunce ti jebem pokvareno, nemoj mi to...

Nema smisla da se zavaravam, ja jesam jedna vrlo neiskrena osoba...naravno da nije onaj messenger tek tako instaliran, kao što rekoh imam ja debeo razlog za sve što radim, dočekala sam toga koga sam čekala, sama sebi sam se čudila dok smo se dopisivali, izgledala sam kao mima šiš dok glumi alisu u zemlji čuda, zamisli ja dobijem odmah odgovor i još mogu da pratim da li mi ta osoba nešto kuca ili čeka odgovor, vrlo zgodna stvarčica...

Ja sam seljanka, tu sam iskrena, postavila sam oko sebe lavirinte da sam počela i sama da zalutavam sve češće, napravila sam čudovište, teško je biti ja, još je teže biti sa mnom...e jebo te pas...

Ja sam nešto zablokirala, nešto mi ništa nije jasno, sve uzev nije loše, komp stigao, jest da sam tražila ž neko vreme ali našla sam ga, da ga nisam našla pitala bih već, to nije problem, ne mogu ja nikada ispasti previše glupa, kad se ja sama sebi smejem onda drugima i nije zanimljivo, bearshare instaliran uz demmicinu pomoć, dragi mi sestrin instalirao i messenger, slušam jamesa blunta, ne plačem a njega kad čujem piškim na sred ulice, namešten mi onaj word koji me ne nervira, i tako...e da, kaže dragi da mi je grafička super i da su mi boje zato jasnije, ma...ovaj, ma...

Još sam ja i bila pametna dok se nisam udaljavala sa svog bloga, nisam komentarisala jer nisam ni čitala druge postove, nisam čitala, nije mi se čitalo a i žurila sam da marku oslobodim sobu, ali mislim da mi se ipak nije čitalo, a sad, kad sam počela da čitam i da ostavljam po koji komentar uvidjam da to koliko boleštine ima u svakodnevnom životu nije ništa u poredjenju sa ovim još nesrećnijim, ne mogu da se načudim tolikoj količini sujete, kompleksa, ej, zar se treba trudit i da u komentaru ispadneš najpametiniji, vidim ljudi se vredjaju na reč diplomata, mene ona konkretno veoma iritira jer se diplomatijom priča sve u šesnaest a ne kaže se ništa ili se priča u naznakama...zabolelo me je što nisam rekao to i to...pa kako jebo te da znam šta ga je zabolelo ako to ne napiše...juče deset danas jedan...šta deset a šta jedan...da li je cilj da se razumemo ili da se ne razumemo...ako napišeš to što napišeš u nameri da te ljudi čitaju a ja da nemam tu nameru pisala bih sama sa sobom, onda izdrži i pitanja i kritike, ja barem ne idem nigde u nameri da vredjam...

Onda recimo ženski deo, malo malo pa se neka nešto hvali, danas sam miri rekla ako se i ja upola toliko hvalim neću više ni da pišem...a onda sam ja ta koja je neprijateljski raspoložena, pa ja sam pičkin dim za dobru većinu...

Raspust. Zvanično stupio na snagu danas u 15:10 kada sam odslušala i poslednje odeljenje i istrčala iz škole. U banci sam sredila jedan manji minusić da kupim kompjutor i celo posle podne slušala po dvema i po prodavnicama računara neke priče od kojih pobedonosno izjavljujem da razumem reči kartica, miš, tastatura, modem donekle i zvučnici, inače videla sam jednu malu tastaturu, sigurno 15 cm kraću od ove u koju trenutno bupam i jako mi se svidela, od onog miša što liči na fiću, a prodavac kaže da je buba sam odustala, kaže to je za decu, ču za decu...nema on pojma...inače ono što mi je neverovatno je da tim kao ekspertima za računare treba i do pola sata da ti izračunaju koliko će to sve što tražiš da košta, nabudže neki ekran pred sebe, namršteno pilje u njega kao da izračunavaju sledeće pomračenje sunca a meni se sve čini da bi na šarenoj računaljki sve izračunali daleko brže...

Ma, nije ni bitno, sećam se odlično šta i kako je bilo prošle godine u ovo vreme, samo što mi ovaj put neće niko pokvariti planove, nisam ništa senzacionalno osmislila ali kupiću moj komp, kupila sam i depilator da ne moram više da pozajmljujem od sestre, reze boje , pravi barbi za devojčice...i...i...nema veze...

Jel da ne glumim ništa? Jel baš da pišem onako kako jeste? A ko će ga meni znati...kaže mira da sam već i njoj koja me ah pitaj boga koliko voli, počela da idem na živce sa tim silnim grimasama, ja se non stop nešto bekeljim, bečim, verujem kad sam se rodila da sam prvo prevrnula očima, što u sebi što napolju pa onda počela da urlam...ona kaže da su to maske, moje maske za ostavljanje totalno oblentavljenog utiska na one koji mi nisu blizu a pun ih je...

Sad pošto sam u strogom centru nazovi grada bio danas neki miting, mira mi je ponovila nekoliko puta ko mitinguje ali sam samo zapamtila da su to neki koji me podsećaju na reč otpor,a nije, setig se, oni karići, zvonilo je ono srbijo kito i bajko...mrzelo me i na terasu da izadjem pa da pratim iz prve ruke...

Jebo ti to, nego...ima ovde par blogera koje bih razbila koliko mi idu na živce, kad im vidim komentar na ma kom blogu dodje mi da ih išamaram...pih...

U osnovnoj školi su ga svi mrzeli osim mene, bio je prepotentna magarčina, danas ga mrze još više, s razlogom, još je prepotentniji...on je voleo mene,ja njega, bilo je baš uzajamno, svi su to znali...stariji od mene deset dana, oboje plave oči, oboje smedje kose, oboje prezime na b, oboje male device i device...

Moj prvi momak, živčana magarčina, u osmom razredu niko nije smeo da me pogleda, doduše, dok ga ne vidiš kako se tuče ne bi ništa posumnjao, uvek su me zajebane osobe volele, on nikada nikog nije voleo osim mene, kad malo premotam...i dalje premotavam...

Poljubio me je možda dva i po puta u obraz, jednom me je u bazenu držao oko struka, tad smo bili jedna osoba, još se sećam eskadrile komaraca iznad nas dok me drži pripijenu uz sebe i ne pušta, drugarice nas gledaju i uzdišu...

Od njega sam čula prvo i jedino volim te koje je zvučalo kako volim te treba da zvuči, sećam se gde sam tačno stajala kad je to što je prevalio preko usta jednako zbunilo i njega i mene...

Vidiš, svega toga se sećam i skoro ničega više, svega vezano za njega se sećam, ni za jednu osobu tako...

Otišla u srednju, zvao je i zvao, svaki dan, ja sam to ostavila iza sebe, zaljubila se, odvratila pažnju od njega...on je menjao jednokrevetne devojke i njima pričao o meni, sećam se da sam naletela jednom na drugaricu sa jednom nekom ženskom i kad sam joj rekla ime i prezime okrenula se prema zajedničkoj drugarici i rekla ...znači to je ta jelena za kojom je...toliko lud...otkud ti to?...on stalno priča o tebi,znamo se...

Sećam se kako me je jednu noć, negde oko mog osamnaestog rodjendana, video u gradu, dozvao moju sestru i ponavljao joj koliko me voli...veče se završilo tako što sam sumanuto bežala od njega do svoje zgrade, stigao me je sav zadihan, sabio u ulaz i držao me tako pitaj boga koliko, ponavljao je da nikada neće prestati da me voli, da su mu sve bile beznačajne, tada je već dve, tri godine imao devojku kojom je sada oženjen...

Da sam samo jedan dan sačekala sam traženjem stana- gazda bi mi bio on, saznao je da tražim stan i odmah se aktivirao, nisam u njegovom stanu ali jesam u istoj zgradi, retko ga vidjam ali kad ga vidim, jedemo se uzajamno, ženica me strelja pogledom , zna, ćerkica mu se vrzma negde oko njih dvoje...

Znaš li šta mi je najstrašnije...sanjam ga u proseku svaki treći dan, više od deset godina, u snu ga uvek ljubim, uvek se mazimo, sve ono što nismo nikada jer sam se jako bojala...u snu mu sve pričam, objašnjavam kako sam postala ovakva, kad se probudim hoću da crknem, toliko mi je potreban da se to ne može...

Sanjala sam ga...i noćas...

Od nje čovek ne može ni da bude nesretan ko čovek. Dolazi mira juče kod mene kao neki lik iz crtanog filma, šarena kapa na glavi, isti šareni šal oko vrata, prelepo našminkana, seda i govori pušti me, vidiš da sam u depresiju i obe umiremo od smeha...ej, znaš li šta mi je rekao 21, kaže a šta ćeš ti kada nadješ nekog koga stvarno zavoliš a ovaj počne da ti grebe na vrata greb greb...jel stvarno rekao greb greb?...jes jes, počeo čovek da koristi onomatopeju...ako je rekao greb greb onda u redu, ako je samo pokazao prstima onda je to pantomima...ti reče da si u depresiju...jesam, ja pratim i patim...

Onda je insistirala da idemo da se izdižemo pa smo otišle da proslavimo 30 godina stvaralaštva djordja sladoja...kakav fijasko, prvo je svirao kamerni ansambl katrin, sve vreme sam tokom toga razmišljala o uraganu, onda je sopran počeo da lomi lustere po sali, od I suck big time ili I did it my way, preko yesterday do, ma svaka sledeća je bila titanik u to je i mira poverovala a ja sam sve kontala kako da se proturi glas da je u salu podmetnuta bomba...onda su čitali kritike a ja sam opet kao starlet o hara razmišljala kakav bi komplet mogao da se sašije od roze i bordo zavesa, uspela sam da uzbunim pet penzionera a mira mi je posle rekla da me voli iako sam lajava i ponašam se na priredbama...

Šta ti bi crna drugo juče...kao da sam navila sat pa u plač svakih dvadeset minuta...onda umrem od smeha sama sebi pa opet u plač, sedim i plačem u tastaturu...

Do jutra se sve razbistrilo...idem ja u školu i razmišljam, razmišljam o oženjenim muškarcima i kako sam si ubrizgala protivu otrov pa sam na njih imuna, najlakši su plen, to je tačno, onih slobodnih se bojim, ne, te slobodne ni ne uzimam u obzir, ja čekam nadčoveka...reče jednom meni jedan kurvar na kojeg sam tek super otporna a ženske padaju na njegovu priču ne zna se, a kako i ne bi, pesnik pa još citira miljkovića od do...jaoo, koji si ti, koja si ti kurva banda, mogu mislit kako žene seku vene za tobom...ali grešiš, one su od mene napravile ovo što sam...jao siroma, srce mi se cepa, ako ikad poželiš o tome da pričaš...a ti?...ja?sama...ti si meni od onda drago biće, od onda kad si rekla da si ostala na jednom mestu četiri godine zbog jednog muškaraca...da, da bilo nekad, sad sam ti emotivno obogaljena...znam ja kakav tebi treba, treba ti neki da se suštinski nadjete, da te zaključa da te ne da nikom i da ne vdi nijednu pored tebe, ja bi bio takav da sam te sreo, jednu takvu da očima, to to...-i prstom prati moj pogled ...

Ja znam dokle mogu ići, treba mi da se povremeno ogrebem za nešto malo, malo mi puna kapa, dok se nadčovek ne pojavi, kako vole kerovi da ih pomaziš tako volim i ja, ali ne tražim da se razvede ili u, nije ih bilo puno, pih, ni četvorica, ne razmišljam o gospodjama suprugama, ne padam u očaj, čekam nadčoveka, nisam ja bezveze rekla ko ima stomak, što reče jedan ako igraš tenis sa djavolom nemoj se žaliti što vara...zamisli tog super, tipa oženjenog koji je tako zdušno spreman da prevari onu koja mu pere gaće i pegla košulje, i krv pije više no ti, pa se zapitaj koliko će mu trebati da ti budeš ta koju će zdušno s nekom trećom ili više tih trećih, mislim, to ako se već situacija zakomplikuje do te mere da se ljubav zvanično opečati...ajd da malo gledamo u napred, nije margo baš blentava, gle čuda nije ni najmanje...

I onda ja tako razmišljam, prelazim put, ne gledam u metroov izlog ne daj bože cipela, otvaraju se vrata od kola, hoćemo u školu...dje si bon djorno, o čemu si razmišljala...ja o vama oženjenim...ulazim, zatvaram vrata, prvi put ulazim u ta kola ali osećam da kod mister 21 jedino su kola topla...

Pošto se sve češće prisećam upotrebe čoveka mora da jako nisam dobro, ma znam koji mi je i znam zašto mi je to najbolja knjiga...

Penjem se na moj treći sprat posle četiri skraćena časa i učini mi se da je na otiraču ispred stana komšije ispod mene mače, a dok sam se približavala sve mi je više izgledalo kao šubara, garant je komšiji ne znam ni ja kako spala ili nekom od tih njegovih brdsko planinskih penzosa...pozvoniću i daću mu kapu...

Hej, mali cicko...stvarno je mače, nije sivo nije crno, maleno ulepljeno, kad tako naletim na njih ne mogu da se odvojim od njih...ja odlazim, on se opet skuplja u malo klupko...

Pogledaj malog cicka kad budeš silazio...jebeš mačketine, ja volim kerove...pogledaj...izlazi...dodji...stajem na prag, mali cicko...

Sad je već skoro tri meseca otkako ne pušim i nije mi problem, pošto imam redovne napade nervoze ne moram da brinem da ću se ugojiti, vrlo sam niskokalorična hrana...sinoć da sam imala cigaretu zapalila bih, čak sam čini mi se odlučila i da ću opet da propušim pa ću krišom da niko ne zna ali do jutra sam već zaboravila...

Prethodni post je trebalo da bude ovaj post ali tako ja uvek, stalno sam neiskrena, muči me nešto pa okrenem na šalu pa...

Ponela sam farmerice u stan pa nije bilo potrebe da svraćam kući da se presvučem, da, u stanu imam samo jedne farmerice, ujutro obično navučem trenerku pa na bajs, pa kući obučem farmerice ali nekako su mi ostale u stanu, išla sam peške do škole i razmišljala o kosi, o djacima kako će mi skakati za oči kad vide ocene sa pismenog a jedino što sam mogla lakše od ovoga da im dam su brojevi od jedan do deset i niko ne bi znao, o tome da li postoji bolje, o tome da li ću ikada naučiti da mislim da zaslužujem makar dobro ako ne odlično...

Dok su oni radili ispravak ja sam pregledala još jednu turu vežbanki i to je to, gotovo je s pismenim za ovo polugodište...

Profesorka, jel može malo muzike da slušamo?...Može...(ovo mi je poznato i već mi se grlo steže)...kada vidim kako živimo sve oko mene kako...(znam ovu i ne smem da pogledam)...oni navaljuju kao za inat da zapitkuju, opkoljavaju mi sto sa svih strana, podižem pogled i kao da je neko ugasio svetlo i zamrznuo sva ta lica samo što mi sad izgledaju kao da su deset godina stariji, more jeftinih jakni, gledam u Viktora koji je lep kao lutka, znam da mu se mama kurva i da u stanu već jako dugo nemaju ni struje ni vode, ne smem da trepnem, ubiće me od zajebancije ako sad počnem da plačem, piljim u jednog i ne trepćem, nemam pojma šta me pita...ne znam da li ću stići do vrata ako odmah potrčim...

Kakva je jutros magla bila, što bi rekla jedna moja, neka, nešto, mislim žensko je jaooo, osećam se kao da sam u severnom jorkširu...e pa ne znam kako se oni tamo osećaju ali ja sam se osećala kao jorkširsko krme, ma nešto sam bila bezveze...

Nervira me moja kosa, kovržava je, ma daj, do stotoga kolena u nazad niko nikada nije imao kovrdžavu kosu bez ja, nema je čak ni onaj što je pre sto godina poslao razglednicu pozdrav iz hloride a nema ni onaj sa crno bele fotografije na kojoj kako mama kaže ždere klas a ne svira usnu harmoniku kako joj se prvobitno učinilo...kad je pustim čupavo je po meni dobilo ime, kad je isfeniram izgledam kao pokisla kokoška a kad je zavežem izgledam kao anoreksični sumo rvač...kako mogu da budem žensko kad ne umem da namestim kosu? Jako sam nesrećna zbog svoje kose.

Ne znam kako mi ne dosadi da toliko sumnjam u sebe, jes da me je tata učio da su uvek svi u pravu i da ja nemam veze s mozgom ali...

Pored Mire družim se povremeno i sa njom, slične su po tome što su obe naj naj s tim što je ona ipak malo žešća od Mire...

Nije ona tip koji bi bio lud za nekim ali mene baš voli, često ne shvatam zašto jer delujem prilično bledo i isprano u odnosu na obe ali jebem li ga...

Kad se sretnemo sve tri bude baš dobro a i kako bi drugačije bilo kad se sretnu tri osobe za koje se ne zna koja je duhovitija od koje...

Medjutim par puta sam Miri rekla da sam jako nervozna u njenom prisustvu i da ja to ne mogu da objasnim...ona je super, prema meni je super ali džaba, kad mi kaže da će doći ili me nazove totalno pošandrcam i sve kontam kako bi je eskivirala...pa dobro, jeste malo agresivnija, mogu da te razumem...

Sinoć dolazi Mira, kako sam ja s vrata navalila na kolače tako je ona s vrata počela...znaš, imaš ti solidnu intuiciju, jesi li znala da je ona...?

E juče sam bila nesrećna do daske, kada pre nego što dodje podne počnem da kontam da kraj dana neće nikad doći onda mi stvarno dodje da se ubijem...

Zvala me mira na roštilj, to me je oraspoložilo, dok sam razmišljala o šnicli i tome da li ću uz nju dobiti i luka i da li uopšte smem da ga jedem a idem sutra na posao, uspela sam malo i da smetnem s očiju te šugave ulice koje su oblačne i kad je sunčano i kad je mrkli mrak, osećam se kao da mi nema veće kazne nego tuda da prolazim...kao da ti sam bog ili djavo lično govori ti si jedna bedna i trećerazredna osoba i osudjena si na to da puziš ovim blatom na svom biciklu, na tebi jedino bicikl valja...

Kod mire u sobi s vrata zaglavljujem ruku medju kolače, jednom rukom hvatam kolač a drugom pokušavam da stresem jaknu sa sebe...koje krme, jel provaljuješ ti da nisam ni sela...

Pojela sam sve što sam mogla pojesti, obgrlila kolena rukama i kao da sam napamet naučila izgovorila...sada ću da odem u kupatilo i napravim radosnu facu i pokušaću da je zadržim...

E od ovog bloga može čovek samo da se razboli...jeste da sam se sinoć sa dve tri zenskice blogerke ismejala svojski, bas je bilo ludo, ja sedim sama u sobi, na tv-u pornjava a ja se smejem dedicini i moretu i piljim u ekran, ma koliko bilo smešno prizor baš tužan...

Pročitaš ovo pročitaš ono pa shvatiš da si samiji i tužniji pet puta nego što si bio dok nisi seo za ekran da se sa slovima zajebavaš i ludo provodiš...

Što bi rekao jedan moj kolega jebo mater svoju...moglo je bez svega ovoga, moglo je i bez mene, pa zašto onda...

Ne znam za druge ženske i ženskice ali ja sam patentirala jednu skroz dobru stvar i preporučujem je ženskama koje su sklone da prave budalu od sebe i da mole u vetar...Zna se kako funkcioniše to sa brojevima telefona, ne znam doduše za druge ali ja ih ne pamtim niti se trudim da ih pamtim...i sad kao ponadaš se da će sa tipom biti nešto, sediš, piljiš u telefon, čekaš poruku, poznato svima, već pominjala i ja milion puta, pominjem i sad čisto da oživim sliku kako čovek može nisko da padne...možda mu se desilo nešto pa se ne javlja, možda mu je baba umrla po treći put za godinu dana, možda mu je upala krmača u septičku jamu...ne treba mi neka velika maštovitost da nanižem pedesetak debilnih moždova, e da se ne bi zalud pitalo i još zaludnije odašiljale poruke kojima ti nezainteresovanog ispitanika podsećaš da je on djubre i da ti to nećeš trpeti i dok se odašilje sigurno bar deseta poruka posle one u kojoj si mu napisala da mu više nećeš dosadjivati, predlažem vrlo jednostavnu stvar- brisanje broja, ja obrišem broj i onda ne mogu da mu odgovorim sa pederu jedan sa mnom tako nećeš moći ja sam opasna i nisam glupa...(što mu obrisah broj jebo me...)...

Epohalno otkriće...naprasno sam shvatila da je po mene jedina opasna i prilično fatalna kategorija muškaraca ona koja se razume dobro u kompjutere, naravno oni sa malim kiticama mogu da izmisle i novi majkrosoft ali im predlažem da se drže svojih mikrosoft mausa...

Ah i avaj...idem obično tamo, ne gde su cene najpovoljnije nego tamo gde je osoblje naljubaznije...takva sam, pogledaj me jednom popreko i do uzduž nećeš ni stići...

Zapamtio čovek moje korisničko ime iz cuga, bilo mi malo čudno ali činjenica je da takav kretenizam ne možeš zaboraviti ni da ti isperu mozak pa sam bila polaskana, no, veli tip da me šije jedan ili jedna pod imenom pun mesec i od tada me je s vrata dočekivao se evo ga pun mesec...

Odoh ja sinoć kod njega da se raspitam, prvo- ljubazan je, ne, prvo- sladak je, ne, mislim da je na prvom mestu to da je vrlo duhovit, sladak i da ne moraš ništa da mu crtaš i da se što se tiče humora razumemo kao da se znamo baš dugo...da kažeš da je nešto senzacionalan lagala bih gore od Gricka, nit je visok, nit je razbacan, nit bi se tegle otvarale same od sebe ali ima nešto...ej, on kapira moj humor i ništa mi više od toga ne treba...obračunavali su mi pola sata to što sam htela da kupim da bi na kraju ispalo da je kod njih još i najskuplje, tip se nasmejao moj ti je krajnje dobronameran i prijateljski savet da kupiš kompjuter kod nas...

(kako da te odbijem, kako da te obijem...kobi zle, sudbo kleta, da je julija kucala mejl romeu sigurno bi se tako osećala...a ova vucibatina izleće, penje se na bajs pa trrrrrk u mračnu ulicu...aha!sad kad si saznala sad bežiš...čujem iza sebe, e margo sine ne okreći se)...

Miro mislim da sam se zaljubila...u koga...blabla, zovu ga tako i tako...e jebi ga, troje dece...troje?već sam se prepala da je slobodan...smejem se a sve mi nešto teško...

Baš mi je bilo loše ovih dana, toliko sam preterala sa besom da nisam mogla ni da jedem....

Marko dolazi na odsustvo i redovno me obaveštava da dolazi i da mu se vrati kompjuter...ono što me još i najviše pogadja od svega je što mu se gleda kroz prste zato što je muško, tu je mama povukla jedinu stvar koju mrzim kod crnogoraca i koju nikada neću prihvatit-neprikosnovenost muškarca...no opet, koliko sam besna na njih što me uopšte ne poznaju, opet, milo mi je što su istrajni u tome da mi pokažu i da mi nisu bog zna koliko potrebni u životu...

Hej, nemoj da brineš, ja ću da ti kupim tanki monitor od devetnaest inča, da ti ne zamara oči a i za ostatak ćemo nešto smisliti...izgovoreno takvim ushićenim tonom da naslućujem da će mi se kupiti nešto dobro a sramota me da pitam šta to znači i da li se ono devetnaest odnosi na debljinu ekrana...

No, kako bilo da bilo, najverovatnije ću skrpiti neki komjuterić sledeće nedelje...

Pozvana sam na razgovor sa psihologom jer sam smrtno uvredila jednu učenicu...šta sam joj rekla?...rekla si joj da je prostakuša...i to je uvreda, pa da li vam je rekla da je skakala kao životinja po učionici zato što sam joj dala jedan na pismenom a bila je toliko drska da prepisuje u prvoj klupi meni ispred nosa...ne smeš ti djaka da nazivaš životinjom...

Profesorka, samo da znate, ja mnogo bolje znam engleski od ruskog ali moram da učim ruski, ona svinja od direktora mi nije dala da se prebacim na engleski...

Setih se jedne rečenice iz za kim zvono zvoni...Onda, ja ne bih ni želeo da dovodim na svet ovakav kakav jeste ni sina ni kćer.

Pošto sam se malopre svojski isplakala morala sam da nadjem nešto da se oraspoložim...

Kaže mama da je Gricko grdan ko lopov i da je lukaviji od svake mačke, ako joj je parametar za usporedbu naša zorica zvana zoiks ili od poluupućenih zotriks onda je optužba vrlo ozbiljna...jeste da ga je našla na ulici i da nije pobegao iz dvorišta neke kraljevske dinastije ali ko mi dira Gricka treba da se spremi za ozbiljan obračun sa mnom...

Kada je Gric u pitanju biće da sam pristrasna jer ga nikada nisam doživljavala kao ružnog, mama naročito pizdi kada mu tepam da je ljubica i ružica...jeste dve ljubice, ljubak je u pičku materinu...Jednom nam je kidnuo iz dvorišta kada smo nas dve išle na sladoled...ljudi su dvojako reagovali na njega od vrištanja kao da hara kuga u nekom od markesovih romana pa do začunjenog pitanja gospode šta je ovo?...ču ovo, nije to ovo, to je Gricko ili ljubivoje za uži krug prijatelja...dok se cicice nakiselo osmehuju mama zagleda sve izloge, plakate i oglase i pravi se da nije sa nama...nosila bih kao eksesori ala paris hilton ali mi je veliki za torbu a i smrdi...

Sa komšijinog drveta često upadne po neki orah, jebe se Gricku za orahe, praviće kolače taman kao i ja, ali mu je omiljeno da ćapi koji pre nas samo da bi ga vijali po dvorištu, ako ga ne vijamo nije mu zanimljivo...neki dan stojim ja ispod drveta i pripremam se za lov na jedan orah, kako sam spustila pogled tako je zašuštalo lišće, Gricko je ščepao orah i zaždio preko dvorišta koliko ga šape nose...

Dok sam pod utiskom...malopre sam primila mail u kojem mi osoba koja mi već godinu dana dosadjuje kaže da niko normalan ko čita moje tekstove neće poželeti da bude u vezi sa mnom...

Pa se zapitah zašto tako misli...možda je nenormalno to što nisam uvek vedra i nasmejana, možda je nenormalno to što nisam uvek ja ta koja je nekog zajebala, koja je najlepša, najpametnija i najzgodnija, možda je nenormalno to što se uvek pitam zašto se dešava ono što se dešava, možda je nenormalno to što pitam kada mi nešto nije jasno ili kad nešto ne znam, možda je nenormalno što volim seks pa priznajem da masturbiram kada ga nemam, možda nisam dovoljno fina kao neke druge devojke, možda je nenormalno što kupim psu lutalici paštetu, možda je nenormalno što se izvinim kad pogrešim, možda je nenormalno što priznajem da mi fali da me neko zagrli, kad mi fali, što se ne pretvaram da sam sama sebi dovoljna...možda je nenormalno što hoću da priznam da nisam sigurna u sebe i da ne verujem u sebe koliko bi trebalo...ako je to sve nenormalno, ni ne želim da me normalni žele...

Dobila sam, nije mi puno kasnilo, samo pet dana...bio je na seminaru, ja volim to da nazovem simpozijum jer mi zvuči skroz kretenski, kao ono lečenje vode u kolenu u vrnjačkoj banji...da se iskupi što nije bio u subotu sad će sa autobuske da svrati prvo kod mene a onda ću ja da mu nazovem ženu i da kažem...znaš li dje ti se smuca suprug...kako je ušao preko vrata tako sam dobila, to ja zovem sinhronizacija...on pere ruke u kupatilu a ja svlačim donji deo trenerke da mi se tek tek naziru dlačice, ala lažem, vidi mi se cela pizda...evo vidi vidi, da ne misliš da lažem...on gleda u tri male crvene mrljice i kreće rukom...sram te bilo i to nije kečap samo da znaš...i navlačim trenerku...onda smo pričali i pričali, ja sam mu malo...i onda je on meni rekao e pa ljudi moji nisam video osobu koja je toliko nezainteresovana za seks kao ti...jes jes, pa i nemam toliko puno knjiga kad bolje pogledam...ama ko sad pominje knjige, kakve to veze ima...pa ja imam brz misaoni tok...brz misaoni tok, prošli put sam lepo video da si gledala tv dok si mi drkala, treba da ugasimo svetlo...ču da ugasimo, kao da ne mogu mislit po mraku...

Znaš kako se osećam, kao da pokušavam da vozim super bicikl kojem je pao lanac, okrećem kao luda u mestu, sva sam se preznojila i onda se samo skljokam u blato, taman da je jedne jedine u nju ću pasti...

Pomirim se ja sa tim da nemam para sebi kupiti kompjuter i nemam te pare koje traže za internet, pomirim se majke mi, otvorim knjigu, upalim stonu lampu, skoncentrisem se kao tesla i ko im svima jebe mater, šta drugo i imam osim knjiga?...bacim i pogled po sobi, niko mi ne smeta, izborila sam se za svoj mir, šta mi više i treba, ujutro je toliko mirno da čujem komšiji iznad kako kuca sat...

Počeh da čitam...poruka od koleginice ajd budi kući sutra sredila sam ti za bežični, razvuči će kablove od mene preko krova i samo ćeš to platiti...izadje stvarno džabe...

Šta ću za komjuter, dobro, marko nije tu, uzeću za početak njegov-naš, odnosno naš ali njegov...sva srećna, ne računajući da smo mi stvarno jedna prokleta porodica...tata je protiv...kad ćeš kupiti sebi...za mesec dana...dobro...dolazimo tip i ja po kompjuter, mama sva prebledela marko će biti jako besan...to je njena iz serijala tata će biti jako besan, marko će biti jako besan, muško će biti jako besno...ali mama, marko ima i player za filmove, ima samsungov muzički stub, samo što nema kontrolni toranj u sobi, neće crći ako ne bude mogao da igra igrice dva dana kad dodje jednom mesečno...a šta on da radi kad dodje, kaže da nije spavao sinoć kad si mu javila...pa ja sam mislila da će mu biti drago, ja bih se obradovala da je on u pitanju...to više liči na provokaciju...ne, to mi nikad ne bi palo na pamet, šta dobijam provokacijom, kakve ja konkretno koristi imam od toga, htela sam da mu se pohvalim, ponašate se kao da nikakve veze nemam sa vama, ni po koju cenu mi ne date da izadjem iz blata, znam da mi ne možete pomoći ali mi nemojte ni odmagati, pi kako smo prokleti, nije ni čudo što nam se dešava što nam se dešava...i odlazim..za mnom odzvanja pitanje koje sam čula milijardu puta zapitaj se šta je s tobom...otkako sam se rodila stalno mi govoriš da su svi drugi u pravu i da ja uvek pogrešno mislim, uvek mi je svako drugi bio važniji od mene...mi ti nismo neprijatelji...niste ni prijatelji...