margo

Mnogo sam pametna za nekog ko tako glupo izgleda. Alo bre. Jel treba da bijem?

Naravno, nije mi ni od nje bila frka tek tako. Kaže i onda se u mom životu pojavio neko poseban. Sklona sam ja tako da zamišljam te posebne.

 Lepo od nje što me je pozvala, volim ja tu atmosferu gde možeš čuti tako nekih izraza kao na primer bio sam udivljen...

Trebalo je da me samo vidiš kako sam mlatila nogama kao pokvaren šestar, pokušavajući da ih prekrstim kao da prekrštavam tudje noge, kad sam shvatila da taj neko poseban ima dugu plavu kosu i poprilično dupe...

E moja jelena...istrčala sam čim se završilo...važno je da ja imam 25 dinara i idem da kupim kokice, pusti i posebne i manje posebne...prilazim mestu sa kokicama i gledam cene 90 60 30 i 25...naravno kreće se od 25 ali sam počela gledati od kraja...osetila sam se malo...ne znam, jadno, zamisli da nije bilo od 25 šta da radim, da ga pitam kolika mu je dnevna potrošnja ulja ili da mu tražim ove od 30 ali sa desetak kokica manje jer imam samo 25...dobro veče, izvolite...ma, ove od 25...tip uzima štaniclicu a ja mu govorim neka, možeš i ovde i pružam mu ruku...tip umire od smeha...daću vam ove od 30 izvinite što ste čekali...

Na privatne časove kod mene dolaze trojica kamiondžija i jedan lekar. Ovom jednom, kako ja volim da ga zovem trucker number two, sin je bio u bolnici, operisali mu krajnike...držim mu časove u pola cene...pazi malog, idi na posao, mala plata, zajebava te ko stigne...ja ga gledam i klimam glavom a sve bih da mu kažem znam kako ti je, i mene isto tako muči kongruencija...a ćutim i sve u sebe gutam.

I vidiš, dovoljno je bilo da se samo malo otvori pa da na sve danas drugačije gledam. Trebalo je da radim ispravak pismenog sa onim mojim trećim sedam. Mislim, oni ne uče ništa ali kad dobiju jedan onda se ponašaju kao da si im u najmanju ruku osujetio odlazak na sorbonu i bude svega, od bacanja vežbanke do šutiranja kante, stolice, rušenja stola. Mislim bilo bi i bacanja saksija kroz prozor ali ih nemamo, mislim saksije. Mislim barem kod mene ih nema, mislim nema ih ni u jednoj od petnaestak kabineta u koliko gostujem svake nedelje. Nek bude da su kabineti, ali pošto na takvom podu štikle ne budu štikle dugo onda...naći neki drugi termin. A još se čude što nosim patike.

Od njih trideset bilo je dvadeset jedinica. Obično bih se zabrinula...što mi ovo nije tačno?...pa vidiš da si preškrabao...ali ja sam prvo preškrabao pa onda napisao preko toga...pa nisam ti ja forenzičar da znam šta si prvo napisao...a što meni nije ovo tačno kad je tačno, ja napisao tačno, ona mi dodala još jedno n i napisala da ne valja...ček da vidim, pazi stvarno, ali ovo n ti je baš ružno a i dosta ti je kec...ali profesorka meni je to tačno!...pa šta, misliš da bi bilo toliko jedinica da sam pregledala kako treba...tip umire od smeha i kaže ne mogu da verujem šta mi priča...

Moram da se pohvalim da sam poboljšala svoj društveni život na blogu. U poslednja tri dana ostavila sam komentara na čak petorici blogova i osećam se nekako pitomije što naravno  ne znači da mi na momente nije dolazilo da nekog odvalim preko njuške.

Obrisala sam taman onoliko parketa koliko se moglo obrisati sa dve vlažne maramice. Onda me je pozvala da brišemo parket i pločice u njenom novom stanu, kod nje smo kako ona kaže džogirale...fala ti , daj mi još koju maramicu pa da vidiš šta je brisanje, džoger je čupav i mlati na sve strane.

Ono što me i sad nervira je što nam je nabavila rukavice, navlačila sam ih po prvi put u životu i osećala se nekako, ne baš prijatno...problem sa tim rukavicama je što su od gume i smrde kao i kondom kad uhvati zaleta...mada, mislim da durex ipak ne smrdi toliko ali moje sećanje je po tom pitanju nepouzdano...

Onda me je odvela na burek, obično se tako pozicioniram da sa svoga mesta vidim što manje ljudi ali pošto sam sela tamo gde mi je ona rekla onda... šta da ti kažem...

Priča mi se postepeno uklapala sa onim što se odvijalo meni pred očima a njoj iza ledja...neki tip je ubijao od batina jednog drugog, kad se onaj što je tukao odlučio da je ovom dosta onda je onaj što je ležao odlučio da nije pa je vukao ovog za noge...nas dve smo posmatrale nekoliko trenutaka, mislim kako neću kad mi je to bila prva tuča uživo a onda smo odlučile da pozovemo policiju- dobile smo tačno vreme.

Primetila sam da me strašno razbesni kada stipujem u sekundi neki blog koji me zaintrigira da ga otvorim i pročitam a onda primetim da ima onu užasnu crnu pozadinu sa svetiljkom koja izgleda kao da neko nosi crnu kapuljaču ali mu se ne vidi lice...kada vidim tu pozadinu nema trika da pročitam i prvi red koliko najčešće vrlo pažljivo pročitam...da se citiram meni je često forma mnogo važnija od sadržine, a to su najčešće vrlo dosadne forme...tako sam izjavila svom drugu bebi bloga moga...

Sa bolestima zavisnosti borim se odlično, ne pušim, ne pijem nikakvih tableta i alkohola, jedem kao, htedoh sad na brzinu napisati sintisajzer...e da, radim i trbušnjake svako jutro, zahvaljujući njima nasmejem se bar tri puta do deset ujutro, neću se smiriti dok ne dostignem dvesta komada, toliko je radila britni svakog dana dok se nije rastroćkala...uglavnom sam sama, uglavnom ću morati propušiti da bih smršala i tako... trenutno sam u dilemi da li da kupim veš mašinu ili sobni bicikl kada isplatim dozvoljeni minus...

O osećanjima neću, zbog njih sam pre dve nedelje završila u hitnoj sa infuzijom, tada mi je bilo jako hladno i oblivao me je najledeniji od svih ledenih znojeva...ali to je bilo davno, znaš ti kad je bilo pre dve nedelje...od tada ne osećam ništa...

Za ovih pet godina mogu da izdvojim dvojicu učenika da su turbo šmekeri za moj ukus. Jedan je fudbaler sa rentgenskim pogledom, više mu ne predajem a drugi je prosto visok, lep, džukela i stalno sedi bezobrazno raširenih nogu i gleda još bezobraznije, i izgleda još bezobraznije i predajem mu...od ove godine. Dimitrije, crnogorac, a da čuš, što bi drugo bio jadan ne bio. Poslao mi je poljubac, rukom, vazduhom, pred svim djacima danas na hodniku, poslao mi je poljubac hodnikom...

Kaže naša razredna dobro je kad dimitrije nema opomenu iz engleskog...dobro de, hajd dimitrije da odgovaraš, da ti dam jednog keca razredna će ti se obradovati...doći će mi otac za ovo u školu sa sve crnogorskim naglaskom a da nek dodje, što je, doći će i mene Gricko...profesorice je l Gricko slepi miš?...

Već sam navikla na začudjene poglede kada počnem da prepričavam situacije koje su meni urnebesno smešne, ili rečenice ili...uglavnom, smešno mi je obično ono što nikome nije čak ni žalosno, čak nikakvo, čak nema ama...ma ništa brate!

Nešto mu je mama pričala u slušalicu, on je rekao to me ne interesuje...smejem se već više od mesec dana svaki put kada se toga setim...pričao mi je kako mu je kada je imao dve ili tri godine mama obukla belu bundicu od zečijeg krzna u kojoj je upao u neko djubre, u celoj toj priči konkretno smešan mi je način na koji on to priča i reč bundica, ne, bundica mi je najsmešnija, nije mi toliko smešno ni to što je on muško niti to što je bundica bela i od zečijeg krzna već prosto kako on ufitilji kada izgovara reč bundica i stisne nozdrve, kao da se brani od nekog...smrada.

Kada želim da mislim na nešto lepo zamišljam ga u muškim, onim uskim gaćama, to su valjda one slip šta li, samo menjam pozadinu, pred današnju pripremu za pismeni nisam mogla da se uozbiljim jer sam ga zamišljala u tigrastim gaćama, kaže da to nikad neću videti...uvek može da obuče neke teget sa srebrnim zvezdicama recimo...i bundicu odgore...

Pošto su njih trojica pričala sve vreme predložila sam da dobro razmisle koga će da izglasaju za gratis keca, neka lepo razmisle koji od njih najbolje stoji iz engleskog pa tako...upalilo je, ćutali su i gledali u pod, naravno četvrti je počeo da priča i da likuje...opa hajnal, je l ti to pričaš...ma hajde što priča nego peva i grobarske pesme...ček, grobari to je partizan?...da...i dobitnik nagradnog keca je hajnal...dečko se naljutio i napustio čas...

Juče donosi dnevnik, spušta ga na sto, ni zdravo...je l mi to ne pričamo...s vama razgovaram samo kad odgovaram...da nećeš možda da počnemo da komuniciramo preko video bima ili u prisustvu advokata?...

Golub mi je danas prišao da me pita kako se kaže raspale su mi se cipele...my shoes decomposed...decomposed? ja nisam normalna.

Zanimljivo mi je da podižem novac sa bankomata, tipkam one dugmiće i onda mi se ubrzo isplazi hiljadarka, ako u medjuvremenu ne počne da pišti... ili dve ako poželim da se raspištoljim...dobro veče profesorka šetate...da, ti?...malo da, problemi, kuća...kakvi problemi ko te nervira?...bolje pitajte vašu sestru, bila nam je neki dan i pitala me ko mi predaje engleski...

Odoh do kuće, pitaću naravno, samo da radi ona cvećara, moram da joj kupim ružu, obradovaće se...radi!...ne umem da uvijem baš najbolje, neću vam naplatiti...naplatite jako mi je drago što radite, htela sam mamu da obradujem, hoćete mi poprskati i onim zlatnim?...Kako da joj prenesem pozitivne energije ovom ružom kad mi se prsti smrzavaju? A i ti si mi jako pozitivna...

Mama sretan ti osamnaesti novembar!...mama...te radosti, trebalo bi svaki dan tako da je obradujem...dolazi sestra, ubrzo...malopre sam srela...onu k?...kako znaš?...tako...bili ste kod nje? Je l njen brat onaj što je...da  kad smo ga smestili u prihvatilište,  mogu misliti kako je ženi bilo, mali ima trinaest godina, radio je to celu noć...mala je baš dobro dete...u dvorištu im je deponija, a kad smo došli spavala je u nekoj kao letnjoj kuhinji pored vrata, ne lože, sve je širom otvoreno, obradovala mi se  kao da sam joj ne znam ni ja ko, verovatno im danima niko nije ušao u kuću, majka bog zna gde je, otac alkoholičar, brat krade...možemo li joj ikako pomoći?...pa za početak da je prvo rasteretimo brata divljaka pa i to je nešto...trebalo se negde i vratiti posle te šetnje, to mi je nekako bilo...ne znam...ma?

U pet sati i sedam minuta ujutru zasvirao mi je mobilni. Ovo nije budilnik, neko me zove...Prvi put posle nekoliko meseci slušanja jedne iste melodije primetila sam da se čuje neko lupkanje slično dobošu, u pet ujutru razmišljala sam na šta me podseća. Da. Sam početak one pesme od blura oh I should be someone you really  love...

Obračun je usledio kasnije. Zar u pet?U P-E-T?!...nisam namerno mame mi, poslednja si bila koju sam zvao to veče, ujutro sam verovatno nešto slučajno pritisnuo u džepu kad sam seo u kola da idem na posao...

Jutros u četiri i četrdeset sedam minuta budi me mobilni. Kretenu!...sa druge strane čuje se vetar i psi.

Pomenula sam im još u sredu da bi  mogli da dodju na moj cracker party. Nema veze sa krekerima ali meni zvuči apsolutno debilno. Juče me je pitao sestrin dragi kaće taj party cracker? Sad se već uveliko zove crack party , bilo je dobro. Kupila i žute salvete, nisu mi bile potrebne ali sto sa njima izgleda veselije...napravila voćnu salatu, o prvom okidanju one boce sa šlagom  ne bih...

Super. Stvarno. Retko se dešava da nekome od osoba koje čitaju moje postove zapadne za oko ono što je u postu meni posebno zanimljvo ili trik zanimljivo. Pa se onda posebno, naravno, oduševim. Mislim  da je za ovih nekih šest stotina postova bilo dva ili tri takva slučaja. Tražim u svemu neki daleki nedokučivi smisao, da, spadam u one koji zbog toga najčešće ne vide ono što je ispred nosa. Da li imate knjigu mesečeva rosa? Da, evo je. Pogledam, a u stvari trebalo je samo da spustim pogled, knjiga mi je bila ispred nosa...a vidim limuna dibidus nemate...prodavačica me čudno gleda...kako nemamo, evo ga...hajde da mi je promakla jedna gajba, ali to je bilo jedino voće u tom trenutku koga je bilo u dve gajbe i to jedna pored druge...ispred...da, da, zna se gde...

Četrdeset dve latice su mi bile potrebne da složim sedam cvetova po šest latica na sto za kojim sam besnela u toku sednice.  U pitanju su bila tri baštenska cveta, jedan lilavske boje i dva žuta jer volim žuto pa čim je vidim i naoblačenje u duši postaje prolazno...prvo sam čupkala latice žutog cveta, redjala ih tako da je ona strana latica koja se vidi kada se cvet drži u ruci dodirivala površinu stola, pa sam onda redjala po šest latica tako da dodiruju površinu stola sa one strane koja se ne vidi kada se cvet drži u ruci ili je zataknut za neki romantični kurčić, mislim, rever, kosu i tako to, što je bilo daleko teže jer latice u obliku luka nisu htele da leže kako treba a i meni su ruke drhtale.a onda sam kombinovala sve to, pa sam naizmenično redjala lilavske latice pa žute pa...ja mislim da ovo ne može biti jasnije napisano...

Imala sam slobodno sat i po do sednice pa sam odlučila da ostanem u biblioteci ali mi je odmah po donošenju te odluke pristigla poruka od mame sa jednom čarobnom reči šnicl... pokupila sam prnje , otišla do kuće, ubrala tri cveta, mislim, ako dva zakažu treći neće i vratila se na sednicu. Na sednici sam izmenjala jedno milion grimasa na ono što su kolege lupetale, uglavnom sam razmišljala  o tome kako bih bacila omanju bombu ili šta da odem da jedem. Upadljivo je bilo to da su glavnu reč držali oni koje savršeno boli dupe za djake i nastavu i da su se najviše bunili profesori, da ih djaci ne poštuju, oni za koje se zna da se trće oslonjeni o stolicu ili da prilegnu onako porebarke na katedru.

Onda mi je sinula ideja da bih onom mom za koga ni on ni ja ne znamo šta mi dodje, poznatijem u svakodnevnom govoru kao onaj što nemam pojma šta mi dodje ali mi dodje neki dragi...mogla da pošaljem poruku kakva smaračina na sednici voim te k.. a onda sam čupkala latice, ne zbog onog volim te ne volim te, jer mi je jedna latica već otpala pa nisam znala da li da je računam u volim te ili ne volim te...za ono čime sam se zanimala trebalo mi je tačno četrdeset i dve latice...

U redu, mogu da razumem moju omašku, kupio mi je micubiši hemijsku  a ja sam ga ubrzo pitala nešto u fazonu gde ti je pala na pamet tošiba hemijska...nije tošiba nego micubiši, što? Jesi htela panasonik možda?...da se razumemo jedino je pažnja važna...tu omašku razumem, ali ne razumem kako je mogao da kaže da mi je kupio i srebrnu hemijsku kad ova, ne micubiši nego druga jedna, kupio je dve, piše zlatno a i izgleda zlatno...

Mislila sam da neću imati živaca sa djacima danas, za divno čudo kada sa takvim utiskom dodjem u školu sve prodje kako treba...gledam tu zlatnu hemijsku ...pa mislim što ne bih davala tom hemijskom zlatne petice kada neko baš dobro nešto prevede, danas su premijerno upisane dve takve...i na kraju časa mi jedan mali dobacuje nešto...slušaj, jakić je dobio zlatnu peticu i to u dnevnik a ti neš dobiti ni zlatan plus u svesku...jakić dodaje ja sam prvi dobio zlatnu peticu...i njima ponekad ponešto znači.