margo

Mama je bila peto od petoro dece, hiljadu puta mi je rekla...možeš misliti koliko sam željeno dete bila i koliko su mi se radovali...

Navikla je da ide na prstima, navikla je da vugli maju i mene po ulici svakoga dana po dva sata da bi njen suprug mogao na miru da othrče a da ga se u tome ne prekida...uzulicu nizulicu pa dosadjuj kome stigneš...tatica voli slatko, podaj mu čim ustane, guzica na prvom mestu, deda ne voli da se dugo telefonira pa čim razgovor traje duže od pet minuta on uredno dolazi da nas obavesti da je telefon za kratke informacije...ju, ta zašto ti i batica spavate u istom krevetu, on nije navikao ni sa kim da se gura...reče baba, pa ni u istom krevetu nisu više spavali...mamini su živeli na drugom kraju grada ali deda ne voli da se mnogo ide po tudjim kućama...tata je raznim nekim kafanskim kurvetinama, koje on naziva pravim damama i svojim pajtašima, ispoklanjao silni novac, dok ga je imao, pa je od svog oca morao pozajmit pare nama za knjige za školu, pozajmiti je prava reč...danas, naravno, kada mi hitno zatreba nešto sitno, recimo pedeset dinara, uredno mu to vraćam, ne dobijam ništa na poklon...kada se marko rodio, sećam se da je plačući došao kući, rodio se sin, sećam se da sam do kraja dana plakala ja pored poljskog klozeta jer me je tata izvredjao pred svim gostima, imala sam devet godina...pusti ga, on je takav...

E da, obično kada se žena porodi, kako mi je mama pričala, donese im se garderoba u bolnicu i šminka, pa se sve ponosne doteraju da iznesu bebu, dobiju i neizostavne kite cveća...a kući sredjen krevetac, kada je mama donela marka zatekla je go dušek, nenamešten krevetac i nije imala gde da ga spusti...

Da li znam šta je ljubav? Ne znam i ne želim da znam ali znam da ću biti spokojna sve dok mi nijedan muškarac ne bude mogao ni pičke materine. Do sad je tako bilo.

Juče sam otišla kod jedne koleginice da njenom sinu pokažem nešto iz nemačkog, zatekla sam je kako sedi nogu prebačenih preko naslona fotelje, čita neki časopis, puši marlboro lajt, vedra, nasmejana i to sve u stanu od 140 kvadrata, ima troje dece, drži sve pod kontrolom, oblači se bolje od bilo koje tinejdžerke...muž joj je obećao da će joj kupiti kola ako prestane da puši, ne njemu naravno...

To se odlično nadovezalo na mirinu i moju priču od samo nekoliko minuta pre toga...a šta misliš, da li je istina da oženjeni muškarci više cene žene koje se doteruju, koje gledaju svoje dupe, idu redovno kod frizera, od onih koje samo vuku sve u kuću...nema šta da mislim, znam, imam primer iz kuće, tata je već bio jednom oženjen pre mame, ta nikoga nije jebavala pet posto, doterivala se, svi su joj pirili u dupe, nosila je čipkani veš, i naravno ostavila ga je, sa mamom je totalno drugačija situacija, mama joj je sušta suprotnost i svi je zajebavaju u zdrav mozak uključujući i tatu, njega pogotovo....bilo bi tu svašta još da se priča...

Sećam se da je moja sestra jednom rekla, to sam čini mi se već i pisala jelena će sa četrdeset ležati u ležaljci dok će joj deca mazati nokte na nogama, treće dete će joj mazati nokte na jednoj ruci a u drugoj će držati koktel...

Pa čak je i mačor pominjao da mu se lija više ne doteruje po kući i da nije više ni približno seksi, zaklela bih se da je tako nešto napisao...

Evo, nema veze biću sama, nije nikakav problem, ali, biću samo sa onim ko me bezuslovno obožava, sa onim koji bude najuporniji, koji pokaže da mu je stvarno stalo, a mene ne može niko prevariti...na polovan seks pristajem iz objektivnih razloga, moj pms ne bih poželela ni najcrnjem neprijatelju, da kojim slučajem neki muškarac mora da preživljava moj pms, sigurna sam da bi i sopstveno dupe založio a ne pizdu...jer većina pišu nema...

Retki su takvi, trezni i normalni koje se izgube u rodjenom gradu ali...Mogu ja glumit šta hoću i kako hoću ali one proklete željezničke stanice, pa bolje da mi neko opali šamar samo da me tamo ne tera, upute me na željezničku stanicu i idem pognute glave sve do tamo, taman kao da će da me streljaju...

Morala sam sinoć otići nekog da sačekam, ni sad mi nije jasno kako sam zalutala i kako sam se obrela pored nekog groblja, da me ubiješ ne bih znala ponovo tuda da prodjem, ne patim od kompleksa, barem ne od puno njih ali stvarno me je bilo sramota da pitam gde se nalazi i  da li imam još puno da pešačim...kad se samo setim, mislim da nema tog centimetra stanice koji nisam preplakala, zapišala sam je suzama gore od bilo kojeg džukca

Groblje...ima neke simbolike...

Ispostavilo se da baš i nismo toliki seljaci. Sticajem okolnosti sam počela da razmišljam da ipak ubacim kompjutor u stan, kompjutor je lako ubaciti ali nisam mogla da lažem sebe, da ubacim kompjutor bez innerneta- ala bi tu bilo suza, e sad, kako, telefon nemam...satelitski internet, ajd, i nije toliko skupa investicija, jeftinije je  od krave ali sam posle saznala i da baš pored moje zgrade uvode bežični internet, kao bolji od satelitskog zbog nekog, nečega...kad se priča o komjuterima razumem samo veznike...

Kaže moj bon djorno da može da se kupi lap top povoljno, i da mi ne treba bežični internet nego neka kartica i to ti je to, mislim da me možda zajebava ali nije lagao ni za onih 21 cm...

Možda, ne, sigurno ovo nikada ne bih napisala da poslepodne nisam provela kako sam provela...

Sećam se, tada mi je bilo najgore i zaklela sam se da nikada neću biti tako loše i neću...Ima jedna ulica u mom selu, mala, siva i čemerna i po najsunčanijem danu, jednom sam sanjala tu ulicu i od tada mi je posebna, e sećam se da tada kada sam se tako strašno mučila, da sam išla tom ulicom i plakala, da sam se osećala kao da sam davno već umrla i da sada samo moj duh tuda lebdi i posmatra me kada sam bila živa...to je dno, crnje od toga nema...

Eto, eto šta ljubav napravi...ta velika, najvažnija od suštinskog značaja ljubav, njeno visočanstvo, jebena prokleta ljubav...

I onda će mi neko reći da sam površna, da sam gad, da mrzim ceo svet...

Sedim i gledam spot sa paris hilton, ne trepćem, ona, britni i džesika simson, i naravno melani grifit, njih kad vidim sve ostalo prestaje, mira mi govori ti si latentna lezbejka...jesam, ja to ni ne krijem...žacnuh  se kad sam to prevalila preko usta iako znam da nije tačno...

Ne znam, svidja mi se, kad sam već krenula sa muzičkim serijalom, svidja mi se od neli furtado all good things...prepoznam se u tom cviljenju, to sam sigurno ja, tu nema sumnje...

Hajd, i ja sam žensko, mogu i ja malo biti umiljata iako zvanično autorsko pravo nad tim pridevom ima mira...on sedi pored mene a ja ga nežno ljubim po licu, mogu da zamišljam da je neko drugi ali ne zamišljam jer nemam koga da zamišljam, to je samo on a i bolestan je pa pored čaja kojim sam ga poslužila, mogu da ga poslužim i sa četiri i po poljupca u obraz, jednom sam, čini mi se, dodirnula mu obraz jezikom, nisam imala nameru da ga palim, a opet...kleknuo je pored mog demokratskog kauča...neću da spavam s tobom...molim te, kad te molim...ne mogu na silu...podigao se, seo, dodala sam mu najšareniju šolju koju imam...

Mazio me je i mazio i pričao i maštao, možda bi se neka druga osećala kao boginja da joj neko tako priča...čak ga i zezam kad počne ...a sada nešto iz spomenara...

Kada je otišao palim mobilni, sreća da je bio ugašen dok je on bio tu, imam propušten poziv od skakavca bon djorna, tako mira i ja zovemo mistera 21, da ne objašnjavam zašto ali nadimak mu super odgovara, zvoni ubrzo mobitel...šta je s tobom, ne javljaš se, ne vidjam te...ja se smejem, on se smeje, volim i da ga čujem i da ga vidim, on mi je baš baš prijatelj, ne spavam s njim jer nam ne ide u krevetu, previše se kočimo i jedno i drugo, to je ono u stilu ne mogu da te poljubim od srca jer ne ne smem da se zaljubim i zato te i ne ljubim i ne mazim jer...kada bi se naš seks opisivao na engleskom, moje reči bi bile please insert your dick in a proper slot...kao dva robota, a opet ne mogu da opišem koliko ga volim, mislim, koliko mi je drag, čak sam mu neki dan rekla volim te, volim te više vanje...posle par dana je vanja došao i rekao...lagala si da njega voliš više jel da...(pa ne znam, tebe još nisam probala ali ni ne nameravam)...

I onda je sve utihnulo, legla sam na taj kauč, ono što me uobičajeno proganja počinje , svakoga dana, svakog jutra, noći, svakog jebenog trenutka kada bar malo popustim...

Ih kako me uhvati sto i jedno osećanje da napišem pust pa da u njega uguram svih sto i jedan osećaj, dok dodjem i sednem, zaboravim i šta sam htela da ne pominjem splašnjavanje entuzijazma...

Stalno mi je ta pesma u glavi i stalno imam potrebu da je slušam, danas su je pustili, ne znam ni da li sam stigla da je poželim čuti, volim toga mita loufa, svaka mi se njegova svidja od onih za koje je uradio spotove, one sa sisama i jurcanjem ali volim te njegove pesme, i ta njegova it's all coming back to...svidja mi se, ta ide uz mene, rasplakala sam se na onu scenu kada ženska leži u kadi kao u reklami za onaj palmolive sranje gel za tuširanje a posle se tip priseća i stoji pored iste te kade u kojoj je lišće mesto ribe...e al sam ovo sklopila u pičku materinu, ne dam i bog da neko misli da sam neka senzitivna riba, a sada ću kulturno da se odjavim jer osećam nadolaženje talasa nevidjenog vredjanja...

Zabrinjavaju me neki moji stavovi i nenaklonosti...kao što sam već pominjala, što više radim u školi sve više i više mrzim decu jer ne mogu da prihvatim da u detetu od petnaest godina ima toliko puno mržnje, da su to deca koja su već odavno naučila da gledaju samo svoje dupe, da neće da pomognu, da će gaziti preko svega da dobiju ono što im treba ili misle da im treba...pa mislim, logično je da svako iole normalno žensko želi decu, ako ih ja ne želim- zašto mi je potreban muškarac pitam se, mada, ja po jezičini i izrazitoj netolernaciji ne spadam u normano žensko pa se i time mnogo toga objašnjava...

Juče sam se naterala da operem kantu za djubre, nešto se unutra bilo prosulo, ajd ako pod pranjem podrazumevam sipanje praška i odstojavanje sat ili više njih, paučina me jebe, imam jednog pauka i ne znam kako da ga uklonim, svest će mi se prevrnuti ako ja to budem radila, mira me je već odbila...znači ostaje mi neki jebač...gde da nadjem jebača...eto, i za to može muškarac da služi-meni, a može usput da mi otvori i onu teglu s krastavcima, jes , provalio me mačor, naći ću kitu za teglu i pauka...

Pa mi se smuči kada na pijačne dane, a ima ih ravno dva, spazim žene sa po pet cegera napred nazad sa strane i na glavi i sa po dvoje dece sa druge strane, natovarene kao zaprežni konji balansiraju na ponikama žureći se kući da se upregnu u zatvorenom prostoru dok će suprug u stilu nekog metnoseksualca da ide ukladionicu i natandrči sunčarice na tikvu i na minus pedeset...

Kakva jebena nepravda i neravnopravnost...e neću vala daleko dogurat tako ali jebi mi oca te ću robovat nekome prknu s kitom...

Mogao bi to biti ozbiljan problem...ja sam takva, ako nešto ne volim ne mogu da glumim, danas se to pokazalo...trebalo je da održim čas u školi zbog stručnog ispita, pred komisijom, ja sam jedina osoba koja je pala na tom ispitu svečano izjavljujem, kao opletu me u mojoj školi pa ako prodjem idem za beograd, medjutim nisam u svojoj prošla a opet kakva god da mi je komisija u beogradu, od ove mi gora ne može biti...ali neće da me puste...sve ću ja nekako izgurati, održaću taj čas tako da prodjem, problem mi je što ne znam kako ću odglumeti da volim taj jebeni posao, da volim decu i da su sadržaji koje predajem nevidjeno zanimljivi, kako kaže moja koleginica ali ta lekcija je taaaako divnaaa...ništa u ta četiri udžbenika nema divno ali to izgleda jedino ja mislim i svi djaci...

Mrzim školu, ali mrzim i da budem nekom uz guzicu dvadeset četiri časa za još manju platu nego što je u školi...ne znam šta ću...ne...ni kita me danas ne bi oraspoložila a i  da je imam odakle mi...

E vidiš o tome ja stalno razmišljam...pa mi nije jasno...Nije bilo seksa, ležala sam mu okrenuta ledjima, baš onako znak koliko mi je stalo, bila sam sklupčana i položila mu glavu u krilo...jesu li te svi sa kojima si bila voleli?...misliš li na one sa kojima sam spavala, šta, spavala sam samo sa petoricom...ne, mislim inače...pa jesu, jedini kojeg sam ja volela me nije voleo a svi ostali jesu...a ovaj što je sad pored tebe?...ne voliš ti mene ništa više od njih, oni su me baš baš voleli...znači nisi ih volela...nisam...

Tu se zapitam...da li je jedini preduslov da te neke obožava to da ga ne voliš? Ja kad ne volim onda sam spontana, nije mi stalo da ostavim dobar utisak i provereno ostavljam najboljim mogući, imam toliko ideja o kojima mogu da pričam, toliko anegdota, dogadjaja, dok pričam tačno osećam njihovo oduševljenje, osećam da ću im biti zanimljiva sve dokle god ne provale šta im mislim, ne moram da vodim računa da budem fina, ne moram da pazim šta ću da pričam, ne moram ništa osim da pazim da ne otkrijem ni jedan jedini detalj koji bi mogao dati nagoveštaj onog samoubilačkog pitanja da li ćeš me nazvati, ili kada ćeš ili...a to je jako teško...zapitam se da li ću celog života morati tako oprezno da igram, da li ću uvek morati da se pretvaram da mi nije bitno kada će me nazvati, da li će misliti na mene...e, ali ja stvarno nisam nikakva aždaja, samo sam možda malo lajavija od drugih pa mi nije problem da pričam o svemu...jesam žensko, i često cmizdrim, i lako me je povrediti, ali ne dam da molim, ja sam uvek zato da se otplače ali kada te niko ne vidi, možda sam i kukavica pa imam utisak da mene kad ljubav boli, boli više nego bilo koga drugog...osećam paničan strah od toga, jednom sam to preživela, više nikada neću pogrešiti ali biće mi jako teško da glumim, zato se i držim onih koji će mi povremeno pozajmiti podmetač za glavu da se malo sklupčam, da ne glumim ništa jer nema potrebe...jer ne volim...

Džaba ti sve uzdržavanje, okajavanje greha...džaba, pms je pms, odem ja kod doktora, on mi lepo kaže to što si nervozna u pmsu to je normalno, posle tridesete bićeš još nervoznija, hvala na pažnji i dovidjenja...naravno, onom odlukom da više neću upražnjavati polovičan i nakaradan seks žestoko sam omanula jer nisam računala s tim da će mi i bez polovne kite kasniti...pred prošlu sam već intenzivno razmišljala o otkazu i videla naslove profesorica engleskog bacila bombu na najozloglašeniju školu u bačkom okrugu...

Tako da sam mu prišla i rekla...ako pristaješ na dva, tri puta mesečno može ako ne, ništa...pa jel ti dosta toliko...puna kapa... zamisli ova moja me napala u petak...žena mu je inače veoma bolesna tako da je bilo nemoguće da spava sa njom...super, znači da joj je bolje i?i?...pa ništa, nisam hteo...kako nisi hteo, bolesna žena, konačno može i ti nećeš...ti to ne razumeš, meni si ti stalno pred očima...ama kakvim očima, gde sam ti ja u sobi sa tobom i tvojom ženom, slušaj, dok ne budeš spavao sa njom nećeš vala ni sa mnom, kakav idiotizam...ja te ne razumem, sve sa kojima sam ranije bio bile su ljute kad bih im rekao da sam spavao sa ženom a ti se ljutiš zato što neću sa njom...kakvi ste vi muški kerovi, rodila ti dvoje dece, mučila se u trudnoći, sekala tu decu deset, pardon devet meseci u stomaku i ti sad ne možeš da spavaš s njom zbog jedne lucprde, baš ste džukele, nikada se neću udati, ili još bolje, neće frajer da stavi kondom, kao bazalna temperatura kite mu povišena kada mu je miško obučen, nema osećaj za filing u vagini a ti se posle jebi sama sa sobom, ženska ode sama da abortira a dečko, pi kakvi ste...

Vezano za djindjića znam samo da je imao običaj reći gledaj širu sliku...šta znači za mene gledanje šire slike, znači da se ne udubljuješ ni u šta i da te kao boli dupe za sve...

Jedan mali me je napao da ga ne izbacim sa časa, koliko on insisitira na nedonošenju onog idiotskog udžbenika toliko ja insistiram na donošenju, imam ja svoje razloge, uvek ih imam...evo napisaću u napomenu da si sladak ali da nemaš udžbenik...a jel mi dobro stoji mindjuša...to je već fora koja provereno pali...izgledaš mnogo mladje...sledećeg časa ne da smo imali udžbenik nego smo maknuli i mindjušu i onako ispranog mozga slušali o članovima ceo čas, bila sam toliko dosadna da mi je došlo da umrem ili da ih pitam da li vi stvarno slušate ovu budalu...eto, dok negde neko stvarno koristi taj engleski, čak i moja mama kaže da je dobila dva mesagesa, dotle se ja igram tog engleskog i pokušavam objasniti da internat nije ono sa kompjuterima i da antologija nije nauka o čoveku...ovo je trebalo, za promenu, da bude post o seksu ali mi se ne uklapa...koncepcijski...

Govorila sam ja mami da neću nekog pičkastog muškarca...hoću da se zna ko je muško a ne da mlatim njime okolo i da mi ponavlja da draga...kako misliš takvog da nadješ kad nijednom ne bi dozvolila da ti naredjuje...e vidiš taj deo ni meni nije jasan, kad sve presaberem, ženske su stvarno daleko tolerantije od mene, što kaže onaj moj bivši polu jebač...nema, kad se jeleni nešto ne dopadne, ako te pre toga dobro ne izvredja onda se naprkesti i ode pa se ti puši...

Juče sam baš bila dobra i dobro, radila sam nešto malo po stanu...mislila sam na jednog tipa, kao ajd malo ću da maštam, prizivam neke pozitivne slike i baš sam se oraspoložila, komšije iznad mene su nešto vardale, nadala sam se da ću imati radio prenos uživo, ne majke mi, nikada nisam čula tamburaljku uživo, ako zanemarim moje uh uh ah ah i ajd dosta je, ne mogu...na kraju, nisam imala takvo iskustvo...mora da su vuglili neku veš mašinu...

Nastavljala sam da mislim na tog tipa, obično me te maštarije obespokojavaju ali ovo je za promenu baš bilo super, ništa senzacionalno ali barem nisam brinula...

Kada sam postigla stanje onako potpuno smirenosti koje podrazumeva da neću psovati na sav glas ako kinem ili udarim lakat o lavabo, seksi pastuvčina se oglasila...kad se vidimo?...zar si još tu?...do pon...

Evo jednom u životu biću ženstvena, biću strpljiva...doći ćeš opet, čekaću te, budi strpljiv sa mnom...

Kažu da pornjave brzo dosade, ne bih se složila, ne mogu mi dosaditi ali mogu da me razbesne kad ih nema, ne mogu da razumem zašto na exploreru prekidaju emitovanje sadržaja tačno u minut u jedanaest, šta treba da radi narod napaćeni...e pa zajebali su se ako misle da ću na košavi da gledam onu budalu i onog debila što vitla onim pendrekom...i za solistički koncert mi treba inspiracija...

Uh al mi se zacrnilo juče oko dva, naleti mi tako, legla sam i prisetila se perioda od prošle godine, negde u leto, kako je to bilo strašno majko sveta, ni najcrnjem neprijatelju da ne poželiš...i?kad uporediš, sve u svemu ne može biti i sad tako crno, ono ležanje na klupi u hodniku, buljenje u paučinu na plafonu, ni jedan jedini prijatelj, spasio te malo tt, nije te zaboravio, nisi mu se dovoljno smučila...zaspala sam i probudila se posle sat vremena, čitala malo jednu, pa drugu, pa treću, pa četvrtu knjigu, šta ću, trenutno ne mogu bolje...a zasmejem se ja u poslednje vreme sama sa sobom, kao eto kad nema ko da me zabavlja ja ću sama, juče ide željko ispred mene...(pogledaj pastuvčinu, pa-stuv-či-nu, aha haaaa), umirem os smeha na sred hodnika, nikog u blizini, prosto stojim i sama se sa sobom odvaljujem od smeha...Moram da smršam...

Sinoć pred spavanje uzimam vudija alena, zajebali smo depresiju zajedno, opet se smejem naglas i od srca, šteta što sad ne mogu nekom da ispričam kako mi je provala da neko pokuša da se upuca pištoljem pa da mu umesto metka izleti ona beng zastavica...

Sednica danas, evo sad se ne smejem, ozbiljna sam, mogu povremeno raširiti noge čisto da vidim onaj sumanuti pogled, pa šta, i onako sedim kao baraba, neće niko posumnjati da je to mlataranje kolena u erotske svrhe...(a šta misliš kakav je on, evo probaj da zamisliš), ne mogu da zatvorim oči jer me budi smeh...šta je rekao?zezaš da je rekao da ima osam nedovoljno slabih jedinica...gde sam stala, a da, proviruje, gleda u mene, da, i kakav li je...(zadiže mi majicu i potkošulju, polako se spušta usnama do pupka i tu se zadržava, bez balavljenja, polako i polako, da me poliže...ne, bez toga, i tako nijedan ne ume to da uradi, uvek me boli, a sad seks, ne, ne bi on to znao, ne bih mu dala, kao leži na tebi i trese glavom kao besan konj ili još gore, tebe bodri kao da si konj, sad bih ustala i odvalila mu šamarčinu, ako pita zašto, reći ću mu zato što nemaš pojma)...

Prvo je škrbićka došla na čas plačući...i?ko je magarčina?...izašle smo na hodnik...ja nisam(jecaj za jecajem)htela sa njim da se smuvam ali je on hteo da bude nešto više od drugarstva...koliko je to više?...ma nije ništa bilo...godina?...25...dal si normalna, ti 16 on 25, zaljubila se naravno i ajd zdravo, ajd sad fino bogu da se zahvališ što si tako jeftino prošla i kez od uva do uva...nikada se više niskim neću smuvati...ne lupetaj, samo sledeći put pametnije, bez iskrenosti ma kakav da je...pričam joj kao rambo, koliko li sam puta tako otplakala ali me niko nije video...

Na narednom času ulazi jedan što uči nemački...izlazi i ne dosadjuj...zašto?...zato što me toliko nerviraš da kad te vidim dobijem želju da ti ovom hemijskom izbijem oko...vrata se polako zatvaraju...

Onda kolega dovodi sina na velikom odmoru, keze se oko sina mu, ja sam nešto operisana od dece pa to kuco maco i ostalo mi bolje ide sa kerovima, dok oni pričaju sa detetom koje pokušava meni da skrene pažnju ja se prisećam kako mu je tata spominjao da to što radi sa drugim tetama ne radi sa svojom ženom tako da počinjem da se ježim pitajući se kako mu tata jebe...ne bih ga probala mada mi sve nešto govori da je u krevetu jako agresivan, ono grubo, brzo prodiranje...nećemo o tome...

Kod kuće sam se razbolela, nešto sam, ne znam, otišla sam do mire po pljusku, udisala sve moguće mirise od čadji i zagorelog do jagoda, ne znam gde ih nadjoh, ismejale smo se i mislim da bi ljudi platili da čuju šta nas dve pričamo, odgovorno tvrdim da je sajnfeld nula za nas dve...obe smo se složile da nema smisla da ništa nismo čitale od bukovskog, ona ga je probistrila pa je red došao na mene, ima seksa veli, kao da vidim šta matori od 50 godina radi, ja opet kontam da ću poneti da ga uporedim sa elisom i danojlićem, da vidim ima li bar malo stila ili kako sam rekla, da vidim koliki mu je stepen vulgarnosti...malo krenula da čitam pa mi se zgadilo, pa se setih ono dvoje iz one vreće za spavanje pa se razboleh...legla sam u devet jer sam mislila da ću do 9:15 sigurno crći...

Profesorice više ne patim, našla sam dečka sinoć, pandur je...a, znači intelektualac, baš mi je milo...