margo

Kako bi ona to prelepo rekla to je bio još jedan žalosni fijasko...hajde pitaj me kakvu su muziku puštali na aero-biku...zamišljam ga kako umire od smeha a onda odgovara iz momenta madona i hung up...niiiije, puštali su balade od tošea, čolića i nataše bekvalac...pa ko se još aerobiči uz natašu bekvalac?...eto mi...zamisli voditeljku kako žustro viče izvuci uvuci, izvuci uvuci jedan dva pa do deset sve po tri kruga a u pozadini leleče soundtrack voli me iz inata voli me bez ostatka, htela sam da uteknem ali bila zaključana oblačiona pa sam se vratila...kaže voditeljka da će sledeći put biti nešto življe...nije da tražim motorhead ali daj da nadjemo neku sredinu...i zašto dodjavola ovaj iz slagalice uporno govori herc, karon?

Šta muškarci misle i kako se osećaju kada mi ženske počnemo da zvocamo i pitamo najbolje, barem meni, ilustruje sledeća situacija...malo smo skajpovali ili skajpirali, imam fino i kulturno slušalicu koju mi je on kupio jer sam rekla da mi ne pada na pamet da pričam i duvam u onaj kineski kurčić...on strpljivo odgovara, smeje se, u jednom momentu čujem nešto kao kuc kuc...i šta sad to radiš?...kuckam mikrofonom o zube, opet se čuje kuc kuc

Protivu stresa predlažem, kao i uvek, vlažne maramice, i to one najmirisavije i najskuplje i brisanje parketa...što volim da brišem parket sotim to je za čudjenje, a bolje i maramicama nego gaćama na medvediće...

I onda predlažem tuširanje i onda tutanj napolje...ako ti neko nepoznat pošalje u medjuvremenu poruku da imaš lepe oči situacija postaje još uzbudljivija a ako posle nekih pola sata do trijes pet minuta skontaš ko je, možeš da mu se najebeš celog spiska, nije ni to zabranjeno...možeš šta hoćeš...ma idi bre.

 Ovako ćemo. Nema smisla da ti pričam kako sam provela poslednja tri dana...mislim, ima ali nek bude da nije važno. Recimo da je bilo baš žalosno i na momente potresno, pijem puno vode pa puno i piškim, kako sednem da piškim tako se i rasplačem...

I onda iako sam lepo zaključila da je čitati za redom više od dve knjige od istog autora čisto trovanje, osim ako se radi o Havijeru Marijasu, sinoć sam posle mog plakanja broj 54 uzela petu knjigu od Kucija...odlična knjiga, spor čovek i pravi trenutak da pratim razmišljanja čoveka kome su amputirali nogu zato što ga je udario kolima neki tip dok je ovaj vozio bicikl, mislim, ovaj što su ga udarila kola je vozio bicikl, ovaj što ga je udario kolima je vozio kola...sad već situacija postaje urnebesno komična i ja ti tu knjigu srdačno preporučujem jer je najbolja od ovih šest koliko sam pročitala otključno sa prvim januarom, dobro, prvog januara nije bilo čitanja, više je nekako bio seks.

Meni se njegova devojka ne dopada. Previše je obična i ako procenim da me ta osoba nikad neće nasmejati onda eto tako. To mu je neka nova, pričao je o njoj ne baš nešto euforično ha čovek ima potrebe koje bi trebalo redovnije zadovoljavat...onda je došao red na mene i posle dva minuta se vidno sneveselio i nešto mu nije bilo pravo...

Sanjala sam noćas da mi je prišao i rekao zamisli pita me ona moja dok smo jednom posmatrali oblake kako to da onaj oblak što je maločas bio tu više nije...pa jesi li joj rekao da na nebu uvek ima mesta za više oblaka?

Neki dan su potegli priču o tome, dok su oni pričali i smejali se, prilično nešto slično tome se odigravalo i na televiziji...znaš li kako ih nisam slušala, ma nije me se ticalo iz sve snage, i šmugnula sam mislima do galijinog refrena možda sam lud, ali ne do refrena nego do odmah posle refrena na onaj deo gde nema reči, ma znaš bre onaj spot kad se onoj ženskoj pokvari kišobran u spotu...uvek sedim kao na iglama i čekam da vetar onoj balerini zavrne kišobran...šta ti misliš o tome?...ja dobijam želju da na to pitanje uvek isto odgovorim...kako mislim da su cetinjani najveći kraljevi...prosto imam, previše je glupo...zamisli da te neko pita šta misliš o bombardovanju a ti mu odgovoriš da misliš da su cetinjani najveći kraljevi...

Mama me je pre dva dana dočekala sa osmehom i tanjirom nečega ...imaš tačno deset dana da se odlučiš da li ćeš da ideš sa mnom na svadbu...tata je spreman da ti plati kartu, mila će poslati jednu za mene...toronto mama?jok!...

Znam. Nekoliko puta do sad sam prestajala da pušim i onda sam shvatila da me nije želja za cigaretama nagonila da ponovo počnem već prosto to što nisam mogla da smislim šta bih mogla sledeće da radim, šetnja obavljena, čitanje ni ne pitaj, brisanje, pranje i dodje sinoć oko deset i šta ću sad...kritično mi je najmanje do jedan jer ne mogu da spavam a ne mogu više nijednu knjigu očima da vidim, od ubistva u midsameru i silnih forenzičara počela sam i na glasanju da se osvrćem sve tražeći skrivenu kameru u onoj kutiji od banana ili pilića kojom smo se kao zagradili...

Zna se ko je dežurna žrtva...pomagaj, sad kriziram...gde bre kriziraš u deset sati, u deset sati se spava...hajde da se svadjamo...e hajde, jesam ti pričao kako je koleginica rekla da će na koncertu lenija kravica stajati u prvom redu...(ovaj nema pojma da se svadja)

Mislim da ni ta mala zapravo ne zna kako je došla do mog broja telefona...drugarica joj je pravila društvo dok nisam naišla, kada sam upitala da li mene čekate čula sam kako šapuće drugarici pa ovo je mlada devojka...posle pola sata rekla je ja, ovaj, ne mogu da ti persiram, smešno mi je, je l moram da ti persiram...stvarno sam očekivala nekog starijeg, nadam se da mi nećeš zameriti ako ti ovo priznam ali kada sam te videla onako bledu pomislila sam da si narkoman...da, imamo dilera u zgradi...smejem se...znam da sam bleda...

Konačno sam uspela posle nekoliko dana da se usredsredim na ono što čitam...posle konačno zvoni telefon...hej, ćao, slušaj, ne mogu da ti kucam poruku, treba da zamisliš večeras u ponoć želju...da, kažu da će plata u ponedeljak...stvaaaarno...zamisli neku lepu, normalno želju...(onda ništa)

Treba mi tačno dvadeset minuta da stignem do škole. Natempirala sam da stignem zajedno sa zvonom jer ne želim da provedem u zbornici više od onoliko vremena koliko mi je potrebno da uzmem dnevnik. Volim tih dvadeset minuta...

Jutros sam pre nego što sam prošla madjarsku crkvu shvatila da odavno nisam pomazila nijednoga psa, dobro Gricka jesam...kad želi da se igra sa mnom onda reži, čudan je Gricko.

Pre nego što sam prošla evangelističku crkvu koja ide odmah posle madjarske ako se ide odande čula sam lavež...uuuu ovaj je neki ogroman...u kapiji laje nešto poveliko, nije bernandinac ali nije ni daleko...stala, pozdravila ga uobičajenim pozdravom za pse...maleniiii... odmah je počeo da maše repom, valjda je pomislio ova je naša...nije mu se zaglavila glava izmedju rešetaka ali ne verujem ni da ju je posle baš lako vratio u dvorište, malo sam ga pomazila, izmenjali uobičajene rečenice i otišla...al da ti kažem, onaj opel meriva uopšte nije loš.

Volim ja muziku i znam je, onako skromno, znam da je bebi dol pozajmila glas sonji savić za pesmu život je lep i znam da je recimo pesma down under iz'83...i još ponešto...kažem skromno...

E sad, koliko god da volim muziku a volim je kao što rekoh skromno, pristojno, nije mi opsesija kao knjige ili slike...nikada je neću voleti toliko da bih čim progledam palila radio ili već nešto gde ima ma kakvog zvuka...neurotična sam ujutro, naravno razlikujemo se i tu, on prvo sve pali i onda šta već ide...kupatilo...

Sad slušam sve više i više o muzici da bih mogla da se pravim pametna, pričali su neki dan o nil jangu, bob dilanu i van morisonu...bob dilan mi je dosadan da ne može biti dosadniji a za ovu dvojicu sam kao načula i nemam pojma koji su...kada sam ga pitala da li je čuo za njih odgovor je bio jao nemaš pojma  od prvog imam šest albuma, od trećeg dvadeset(može li to bit?)a od trećeg ne mogu ni da ih prebrojim(sad primećujem da mi je treći dvaput drugi) ali daću ti devet albuma van morisona...(zamolila bih te da to ne učiniš)

Žestoka se polemika vodila oko izbora muzike za u toku seksa...kao čuo je da se valja beri vajt i enija...beri vajt?...bberi vajt?...kod njega i kod onih djavoljih ramonesa podvlačim crtu, neće mene niko zajebavati...a i kakva bre muzika, kad je seks onda je seks, ja moram da se koncentrišem na nešto a ne mogu da se koncentrišem na seks ako ima muzike, dodje mi da sve porazlupam...muzika je bre za one sa malim koji je puštaju da bi odvukli pažnju partneru...a on stvarno, uslikala bih ga da se ne bojim da će ga zatvoriti pa šta posle da radim...mogu samo ja da mu pevam ali to će da košta.

Prisustvovala sam uzbudljivom dogadjaju koliko se dalo isprisustvovati i onda otišla. Vatromet ću da pratim sa terase, tresu mi se prozori. U stvari, sve vreme sam maštala o jednoj pomorandži, u stvari, mogu ti reći da je jedenje pomorandže vrlo neprijatno iskustvo za nekog ko nosi sočiva...sećam se kako mi je vrlo ljupko ponudio da oljuštim pomorandžu a onda mi je oteo pre nego što sam je uzela u ruku...bolje nemoj ako ćeš onako kako pričaš da to obično radiš...ali ti ne razumeš, kad živiš u selu praviš dogadjaj od svega...ne bunim se, stvarno, i tuga ima više lica, postaješ maštovitiji  kad nemaš izbora...todorova je rekla da sam ja najsrećnije govno na svetu...dok sam ležala na krevetu i jela svoju polovinu pomorandže gledala sam ga kako on to radi, stavi celu krišku u usta, ja jedem popreko i moram da žmurim dok jedem, njegov je način mnogo manje flekav...

Ovo je već drugi dan kako se pitam zbog čega sam toliko zadovoljna. Zamisli kad bih otkrila recept pa tako stalno. Sve se preslišavam, premotavam svaku misao, šta sam radila, gde sam bila...nekom rekla.

Ništa posebno, kosa mi je pristojno upeglana, to je bilo dobro, članarina za ovu godinu u biblioteci obnovljena, teta me pitala da li studiram i to je dobro, istina je dvesta dinara skuplja al ne žalim...uzela tri komada Kucija i to je čak super, ja samo ponavljam kao i na konecertu stereo mc' s-a ala je ovo fino, opipavam stranice kao što sam i na koncertu slobodnom rukom opipavala ritam, kaže lepo čovek feel the rhythm, aj vala...nego opet ja odoh...

Piše kako je on kao jaje kojem treba najmekše mesto u gnjezdu...i onda me pita zašto mi je toliko bolji od drugih...nekako, meni uvek daje najmekše mesto...nekako, ne znam, pažljiv je, nijedna greška, ma ni omaška, ni...

Odoh da se tuširam, negde sam zaturila gaćice, nadji mi...taman sam se ogrnula mušemom, dobro, nije mušema nego onaj najlon što visi od gore oko kade da ne bi prskalo pa se neko još i proklizao, spremna sam za scenu iz psiha, mislim, ne poznajemo se mi još toliko, iznenadjenja su moguća, svašta čoveku pada na pamet u takvim trenucima...čuje se tiho kucanje...hajde...proviruje samo jedan prst i na njemu crne gaćice, napipava najbliži peškir...

Pošto mi je jedina osoba sa kojom se dopisujem preko msn- otišla da piški, pretpostavljam da je zato tako odjurio, mogu samo da izjavim da sam upravo od frizera i da sam lepa, a pošto je ja mislim mogao dosad da piški jedno šest puta ja ću da računam da mi je puko internet.

Mene na blogu niko ne voli osim lonlija, bobija i trstija, je l zato što ne znam da se ponašam? E da, i na hallmarku puštaju mnogo reklama...i sa onom belom kapom i belom jaknom izgledam kao spermatozoid još samo da mi urade spermogram...pa dokle ljudi više, ovde nema pravde...

Često je se setim i često mi nedostaje. Setila sam je se dok sam prepodne išla kući, u stvari bežala sam od nekoga ko me je od jutros zvao već dva puta i ko posle trećeg pokušaja dolazi i lupa na vrata uz uobičajeno tebi treba oduzeti telefon.

Ona je neuropsihijatar i odmah smo se sprijateljile posle prvog razgovora, sećam se i kako sam je par puta zvala kući...uvek mi se javljao njen muž, gospodin suprug...posle se sve smejala...moj muž kaže da si neko fino dete

S njom kad pričaš sve deluje jednostavno, tvoje je da budeš dobar koliko god možeš i nema tu neke velike mudrosti...onda mi je ispričala kako ju je jedne noći na dežurstvu istukao jedan pacijent, dohvatio je, udarao njenom glavom o sto i posle toga se sve promenilo...namerno joj niko nije pritekao u pomoć...to bi Rastko bolje znao da ispriča, ja se ne razumem u politiku a ovo je imalo neke veze sa djindjićem i nekim protestima...

Sećam se da sam je jednom pitala da li ljudi koji su nepravedni nisu svesni da su zli i nepravedni...ili smo mi, ona, ja, prosto malo osetljiviji od drugih...ja kad sam nepravedna prema nekome hoću da crknem...rekla je da smo  svi svesni...

Šetale smo i pričale, sagnula se i uzbrala jednu detelinu sa četiri lista...još je čuvam

Uputila sam se sinoć kući...pažnju mi je privuklo zaboravila sam kesu...grupica dece sa kesama i slatkišima... garant sada drugačije misli pomislila sam...setila sam se kako smo pre par godina dok se još nije udala sedele na kauču i na dreku i jurnjavu po hodnicima stišavale ton...nismo im otvarale...onda se začuo još jedan stampedo u kome je neko dete palo i počelo da plače...gde ćeš? sedi! sigurno folira da bi mu neko otvorio, umrla sam od smeha...

Vratila sam se u stan, malo dopisivala sa todorovom, poželela mi je da nadjem turpiju u česnici a onda mi je neko pozvonio na vrata krvnički...jaaa saaam maaali jaaaaša...sestrin glas...

Šta ste radili danas?...sestra ti je ceo dan deci delila slatkiše...pojavila mi se na vrata jedna cigančica sa skoro praznom kesicom, zaustila da nešto otpeva a onda je shvatila da ne zna tekst i rekla samo srećan božič...

Za božić ili uskrs je pokojna baba jednom mi prilikom rekla da se ne diže galama...mir u kući...biće da je ipak božić, setim se toga uvek i trudim se da ne dižem buku...mada, niko nije čuo za takvo što...prošlo je centrom nekoliko fijakera... nekoliko fijakera sa po dva konja i sa puno petardi i sa puno ispruženo po tri prsta...pitala sam se sa prozora da li to tako treba...

Kako me je pogledao kada sam mu dala brijač koji mi je kolega preporučio kao super, ima nekoliko vitamina, one smrdljive aloje i tako...u stvari kupila sam ti tri ali sam posle shvatila da je bolje da obradujem tri osobe umesto jednu...tako da ćeš dobiti samo jedan...

Sad nešto gledam ove merandže i limunove na desktopu...nema muzike za božić, dobro možda malo hemijske braće i believe...budite dobri, tu nema toliko nauke kao za biti loš...dobar si u momentu a za loše se smišlja u napred...niko nije toliko mudar, ili loš...